Intervju

ПЛЕНЕ НАСЛОВИМА И ДИЗАЈНОМ…

ГОРАН МАРКОВИЋ, УСПЕШНА ГОДИНА ЗА ИЗДАВАЧКУ КУЋУ „ПЧЕЛИЦА“

Аутор: Зорица Лешовић Станојевић

 

Још једна успешна година за чачанску Издавачку кућу „Пчелица“, која на домаћим и иностраним сајмовима плени својим насловима, дизајном образовне и забавне литературе за децу и младе, и доноси значајне награде, уз које светли и име Града Чачка. Од оснивања 2003. године, објављене су бројне едиције и издања, иако су се прве радне свеске Марије Кораксић и Горана Марковића појавиле још почетком 2000. у издању ђачке задруге ОШ „Милица Павловић“. Углед и успех стицали су, баш као пчеле, систематским, вредним и професионалним радом. Нека издања „Пчелице“ од 2005. године се налазе у Каталогу одобрених уџбеника и наставних средстава Министарства просвете, а 2010, од истог Министарства добијају и лиценцу за издавање уџбеника и наставних средстава за предшколско и основно образовање. Велики успех овај чачански издавач постиже тимским и стручним радом, а нова, занимљива издања и неке значајне награде, повод су за разговором са власником „Пчелице“ Гораном Марковићем.

 

Издања ИК „Пчелицаˮ су веома препознатљива по академском стилу илустровања, савременом дизајну и едукативним циљевима. Како успевате да синхронизујете све ове квалитете?

-У издаваштву су најбитније идеје и оне су константно у мојој глави, али оне не би могле да се реализују без много рада и квалитетног тима људи. Поносан сам на своје сараднике у редакцији, који успевају да прате „Пчеличин“ пут све ове године, али и на ауторе, илустраторе и друге бројне сараднике, који показују висок професионализам у свом послу, а ми се трудимо да заиста бирамо најбоље.

Одлучили сте да редукујете овогодишњу продукцију „Пчелице“ између два Београдска сајма књига. Због којих амбиција сте одабрали тај корак и да ли сте задовољни таквом одлуком? Ни број од 55 објављених књига није мали?

-Искрено, и то је превише, када сагледамо потребе тржишта књига, али и нашу целокупну продукцију. Док се „Пчелица“ развијала, имало је смисла објавити и до 80 наслова годишње, желели смо да покријемо издавачки програм свим основним областима литературе за децу, како бисмо нашим, веома посвећеним, али и захтевним читаоцима, понудили књиге које су им потребне, од узраста беба до тинејџера. Ипак, нисам желео да упаднем у замку да брзим темпом објављивања новија издања „гутајуˮ стара. Сада радимо систематичније, бирамо шта ћемо да објавимо и пред нама је довољно времена да се посветимо свакој књизи и омогућимо јој дуг живот.

Широк је дијапазон тема које у својим издањима обрађујете. Посебну пажњу ове године посветили сте јубилеју Великог рата, чија је трагичност преточена у стрип и роман. Ко су аутори и на који начин су пренели читаоцима овај део националне историје?

-Као друштвено одговоран издавач, желели смо да, у част јубилеја завршетка Великог рата и у славу предака, који су се борили за нашу слободу, читаоцима пружимо литературу која обрађује поменуту тему из наше историје. Роман „Мали војник Великог ратаˮ написао је наш суграђанин Зоран Милекић, историчар по струци. Ово дело је засновано на биографским подацима о животу заборављеног јунака Момчила Гаврића, најмлађег подофицира Првог светског рата. Стрип „Сат“ је подухват ауторског тима предвођеног сценаристом Драганом Лазаревићем и цртачем Вујадином Радовановићем. То је истинита и дирљива прича о једном солунском борцу и часовнику, који се преноси са колена на колено, баш као и сећања на херојство нашег народа. Ова публикација је награђена као најбољи стрип овогодишњег Међународног београдског сајма књига.

Значајну едицију посветили сте и биографијама знаменитих жена. О којим женама је реч? Прво коло са шест наслова сте већ представили на сајмовима књига, ко ће се наћи у наредном колу?

-Одлучили смо се да домаћем и иностраном тржишту представимо славне жене, које су се бавиле крајње различитим занимањима и у сваком су оставиле свој неизбрисив траг. Представили смо Валентину Терешкову, Амелију Ерхарт, Коко Шанел, Исидору Данкан, Фриду Кало, Розу Паркс и Марију Калас. У припреми су приче о Марији Кири, Одри Хепберн, Џејн Остин, Клари Цеткин и Едит Пјаф. Пошто нас увек питају шта је са нашим славним женама, одговор је да већ имамо такве едиције у издавачком програму.

Квалитетом се посебно издвојила едиција „Чудесна планетаˮ, која обухвата три енциклопедије провокативних наслова. Наведите их и објасните, иначе, општи утисак, зашто читаоце увек више занимају планетарне мистерије и несреће од идиличних тема?

-Ми смо могли да откупимо лиценцу за такве књиге од неког иностраног издавача, али смо се одлучили да урадимо наше књиге уз помоћ аутора текста Бојана Хоџића Косорића и сјајног илустратора из Сарајева Едина Дурмишевића. Објавили смо до сада „Катастрофеˮ, „Авантуреˮ и „Мистеријеˮ, а у припреми су још три наслова. Људи воле оно што је недовољно истражено или обавијено велом тајни, воле теме које интригирају или о којима маштају. Можда је тајна у томе, што код таквих тема увек постоји више верзија и ретко се стави тачка на сва та истраживања и открића.

И популарни путописи нашли су своје место у Вашем издавачком плану, али и „Поруке на зидуˮ – одабрани графити младих, које је приредио др Милутин Ђуричковић. Шта нам кроз овај супкултурни феномен поручују млади, да ли сте открили свој омиљени графит?

-Млади на тај начин исказују свој однос према свету који их окружује. Често су те поруке провокативне, чак и вулгарне (које смо избегли у овој верзији књиге), али су оне и показатељ интелигенције, креативности, духовитости младих и одрасли би требало да их схвате веома озбиљно. Мени драг графит је – „Ум је као падобран. Најбоље ради када је отворен“.

Деци сте наменили Епску фантастику, Математичко сазвежђе, Правописне вежбанке… Колико су Ваша издања примењивана као дидактичка средства у систему образовања, у каквој сте комуникацији са школама?

-Нисам нескроман ако кажем да смо један од најзначајнијих издавача додатне наставне литературе. Имамо одличну комуникацију са школама, али и вртићима, и довољан је податак да ћемо учитељица Маја Кораксић и ја за годину дана славити јубилеј – двадесет година од објављивања првих радних свезака „Пчелица“. Скоро да не постоје радни материјали код нас који су опстали у континуитету тако дуго и не смањује се њихова потражња, упркос великој конкуренцији и жестоким турбуленцијама на тржишту уџбеника.

(Цео интервју у најновијем „Гласу“)

 

Оставите одговор