O vršnjačkom nasilju iz različitih uglova

ПОСВЕЋЕН РАД – НЕИЗОСТАВНИ РЕЗУЛТАТИ

О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ ИЗ РАЗЛИЧИТИХ УГЛОВА (4)

”Задатак човечанства је да се одрекне насиља”. У први мах могао би да изгледа недостижан циљ великог научника Николе Тесле, јер за такав подухват неопходно је да функционише свака карика у систему, од појединаца, породице, (не)овлашћених, институција… Отежавајућа околност је и то да је, примећује све више родитеља, насиље постало главни проблем у школама.

ПРЕПУШТЕНИ СЕБИ

– Морамо постати свесни чињенице да у сваком тренутку неко дете трпи физичко насиље, вербалне нападе, увреде, уцене, или понижења, у Чачку, Београду, било ком другом граду. Апелујем на родитеље, просветаре, на све људе да обрате пажњу на децу, посебно да ли су расположена када се враћају из школе. Ако нису, да разговарају са њима, да их пажљиво испитају и посаветују. Сваки облик насиља оставља велики траг на дете. Можда оно временом потисне та непријатна искуства, али ће засигурно касније повремено испливати из сећања – каже И. С. Њено дете трпело је вербално насиље у школи годину дана. Највећи терет у том зачараном кругу поднела је мајка. Није имала помоћ надлежних у школи, ни од директорке, педагога, психолога, родитеља деце која су малтретирала њено дете.

Фото: Србија данас

– Успела сам, без ичије помоћи да га пребацим у друго одељење. Коначно је одахнуло, има добре другове, дивну разредну, што је најважније, прихваћено је. Годину дана сам се борила. Не бих пожелела никоме да искуси тако нешто. Психолог и педагог у школи, коју похађа моје дете, никада нису имали времена да разговарају са мном. Када сам се жалила директору, добила сам одговор: ”Ако вам се не свиђа, промените школу”! Мислим да је врло дрско рећи тако нешто. Најпре директори, потом стручне службе и наставници морају да размотре све жалбе родитеља, не да затварају очи пред проблемима, или што је најгоре некога саслушају, а за неке немају времена. Тешко је сваком родитељу, посебно самохраном. Насише је један од највећих проблема у нашим школама – уверена је И. С.

Многи родитељи, ако се и не суочавају са насиљем, стрепе све док су им деца у школи.

– Захвалан сам Богу да моја деца нису имала такве проблем. Али, увек стрепим. Моји су похађали сеоске и градске школе. Готово сам сигуран да је у сеоским школама сваки вид насиља мање изражен. Можда због тога што већина ученика има додатне обавезе код куће, више су покрету, у природи – каже један отац.

(НЕ)ВАСПИТАЊЕ

Главни узрок насиша, слаже се и И. С. је неваспитање. Када та врло важна карика у одрастању сваког човека не би била пропуштена, много тога би било другачије.

– За читаву збрку које је имало моје дете, одговорни су родитељи деце која су га малтретирала. Нису сарађивали, нису имали слуха…

У претходним текстовима о вршњачком насиљу, помињали смо резулатате истраживања Наташе Васишевић, професорке филозофије и медицинске етике, о вербалном насиљу. Један у низу закључака које су она и њени ученици Медицинске школе изнели на трибини је да нема зле деце, већ само васпитно занемарене. Узрок вербалног насиља скривен је у страху и незнању.

РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА У ШКОЛАМА

Главну помоћ за превазилажење физичког, вербалног и сваког другог малтретирања у школама пружа тим за заштиту од насиља. Састављен је од психолога, педагога, правника и неколико наставника.

– Они се састају на основу пријава, саслушају сведоке и актере, И према њиховим изјавама, које деца састављају заједно са родитељима, сачињавају извештај и прослеђују га директору. Зависно од врсте насиша, и поновног узимања изјава, директор доноси одлуку.

 

Васпитно-дисциплински поступци покрећу се у случају другог и трећег степена физичког насиља. Уколико тим процени да није потребан васпитно-дисциплински поступак, примењујемо појачан рад стручњака и наставника са децом – објашњава Ђуро Церанић, директор Основне школе ”Ратко Митровић”.  У овој школи организоване су и трибине о вршњачком, посебно електронском насиљу, наркоманији и болестима зависности, трговини људима, педофилији… Досадашњи рад тима и просвећивање су уродили плодом.

– Ако приступимо озбиљно проблему, на прави начин, резултати не изостају. Врло често смо у раду са децом сазнавали да узрок насилног понашања не потиче из школе, него из породице. У том случају, морамо да будемо и социјална установа, тада радимо озбиљно и са децом и са родитељима – каже Церанић.

Духовна поука

”Није образован онај који има школе, већ који има образа”

Владика Николај Велимировић

 

Оставите одговор