Obrazovanje

ПОСТОЈИ ВРЕМЕ ЗА УЖИВАЊЕ И ВРЕМЕ ЗА УЧЕЊЕ

ПРЕДСТАВЉАМО НАЈУСПЕШНИЈЕ ОСНОВЦЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ

НИКОЛИНА ВАСИЛИЈЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ

И Основну школу „Др Драгиша Мишовић“ завршила је такође као вуковац, што јој је помогло да у средњој Медицинској настави са добрим резултатима, да ниже петице и недавно упише Медицински факултет у Београду.  

– Изузетна је част бити ђак генерације и драго ми је што је то одликовање припало мени. Уписала сам Медицинску школу, јер сам желела да видим какав је посао, шта могу да очекујем у будућности и да ли ја заиста могу да се носим са тежином одговорности коју та професија носи са собом. Медицинска школа ми је пружила много животних искустава, упознала сам различите људе и стекла знање о послу којим желим да се бавим у будућности – започиње причу Николина Василијевић, ђак генерације Медицинске школе.

Ова млада, искрена, смирена и блага девојка сматра да ако у животу имате јасно постављене циљеве није тешко пронаћи прави пут који води до њихове реализације:

– Било је тешко одржати се на врху и бити константан у постизању добрих резултата, лагала бих када бих рекла супротно. На том путу одржали су ме жеља за знањем и труд који сам уложила да бих остварила своје циљеве. Одрицања је било, али уопште не жалим ни за чим што сам пропустила, јер сматрам да је било вредно свега што сам до сада постигла.

Време које је провела у средњој школи Николина ће памтити цео свој живот:

– То је период у коме сви сазревамо и формирамо се као личности. Ја носим обиље успомена са екскурзија, уранака, рођендана, одељенских окупљања. Догађај који ми је остао у најлепшем сећању је екскурзија у трећој години, када смо ишли у Италију. Дефинитивно, једно од најлепших путовања и дружења.

Наша млада саговорница наглашава да ће поред дружења, памтити и све професоре, јер је свако од њих, на свој начин, допринео њеном сазревању и формирању одговорне личности:

– Кроз ове четири године сарађивала сам са врхунским професорима и још бољим људима. Не постоје довољно велике речи којима бих могла да им се захвалим. Не бих могла ни да издвојим неког посебног професора. Свако од њих је посебан на себи својствен начин, и у томе је њихова величина.

Судећи по томе да се определила да студира медицину, волела би, наравно, да постане лекар. Овај позив, поред тога што је хуман, захтева и одговорност, прибраност, али и велико знање, што су особине које красе нашу саговорницу.

– Желела бих да после завршених основних студија специјализирам интерну медицину, а касније да субспецијализирам кардиологију. За сада то је само жеља, али трудићу се и да је остварим. Професија коју сам изабрала захтева велики рад, а да бих то остварила потребни су и посебни услови, које пружа Београд.

Будућим средњошколцима поручује да су за сваки успех у животу важне радне навике, добра организација и утврђени циљеви.

– То је неопходно за успех, а даље свако проналази средства и начине које прилагођава сопственим потребама. Желела бих да им поручим да уживају у средњој школи, јер је то сигурно један од најлепших периода у животу. Постоји време и за уживање, и време за учење, на њима је како ће га расподелити и искористити – наглашава Николина.

Сада је њено време за уживање… Воли све што и њени вршњаци, да чита, слуша музику, излази, да се дружи, а највише да путује. Лето планира да проведе са вољеним особама, да ужива до одласка на студије у Београд, где је чекају нове обавезе и постизање нових циљева. На том путу помоћи ће јој одговорност, упорност и радне навике, али ова мудра девојка зна да није најбитније само постизање циља, већ шта успут научимо и колико постајемо бољи људи.

Н. Р.

 

Оставите одговор