Kultura

ПРВИ ЗАПОВЕДНИК ОСЛОБОЂЕНОГ ЧАЧКА

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА  “РАКО ЛЕВАЈАЦ, ЗАБОРАВЉЕНИ ВОЈВОДА”

Књига историчара Горана Левајца, професора Друге крагујевачке гимназије “Рако Левајац, заборављени војвода”, издање Међуопштинског историјског архива у Чачку, представљена је у сали Скупштине града, у четвртак, 7. јуна. Подсетивши да је Рако Левајац био први заповедник ослобођеног Чачка и учесник оба српска устанка, директорка Архива Лела Павловић представила је учеснике промоције, осврнувши се на историјски контекст и чињеницу да се политичка историографија више бавила набрајањем имена, а мање појединцима. О овом ретком издању, које по закључку скупа заслужују и друге српске војводе, говорили су рецензент професор др Радош Љушић, Александар Марушић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја и аутор.

Идеју да се научно посвети свом познатом претку, историчар Горан Левајац  добио је још као студент, након првог питања које му је на полагању испита поставио професор Љушић, а гласило је ”Шта је теби Рако Левајац?”  Књигу је писао и обавио истраживање, дистанцирајући се од предачких веза, каже аутор, у намери да буде објективан. Успео је у Мрчајевцима да дође до рукописа Владимира Тошића, сарадника САНУ, који му је послужио као путоказ у истраживању историјских извора. Индикативно је да се војводино име не помиње у списма Вука Караџића, иако је Рако Левајац био један од ретких писмених припадника ондашње војне елите. Штури биографски подаци налазе се у “Поменику знаменитих људи српског народа новијег доба” Милана Ђ. Милићевића, као и у књизи Константина Ненадовића “Живот и дела великог Ђорђа Петровића”, са посебним освртом на 1809. годину. Од велике помоћи био је и “Деловодни протокол  Кара-Ђорђа Петровића од 21. маја 1812. “ и друга документа, навео је аутор књиге. Књига у завршном делу, на основу докумената из матичних књига, повезује данашње Левајце са овим претком.

-Напомињем, ја нисам писао биографију свог претка, писао сам биографију Рака Левајца, који је случајно мој предак. У неким тренуцима сам заборављао своје презиме, како би све оно што је написано било објективно. Књига је уједно и прилог, углавном, занемареном колективном памћењу или забораву, не само на породичне, већ и историјске личности српског народа. У тој намери формирано је 2009. године удружење Братство Левајаца, које је иницирало обнављање, постављање и освештавање спомен плоче у цркви у Мојсињу, које је обавио почивши владика Жички Хризостом – подсетио је Горан Левајац.

-Рако Левајац (1777-1833) је један од 150 војвода из Првог и Другог српског устанка. Војводску дужност је обављао свега неколико година, од 1809. до 1813. и потом 1815. године, дакле, није био војвода тако дуго као што су то били, рецимо Милан Обреновић или Милош Обреновић, и није спадао у ред оних војвода који су имали изузетно велику власт у својим рукама. Био је заповедник само једне кнежине. Иначе, титула војводе је синоним за устаничку војну организацију и само су војводе представљале истинску војну власт у оба српска устанка, а повремено су обављали и цивилну власт. То је врло тешко издвојити и ту има великих проблема, када се проучава време устанака, јер никад нисмо сигурни када они врше војну или цивилну власт. Прузимањем цивилне власти, многи од њих су почели да праве проблеме којих има данас. Тако је и Рако Левајац 1813. године, због неких својих несмотрених потеза био склоњен са дужности. Левајац је један од оних војвода, који је оставио за собом врло мало трага. Зна се да се три пута женио, да није играо неку значајнију улогу после Другог српског устанка, што је врло важно рећи, јер највећи део оних војвода који су се истакли у оба устанка су током владавине кнеза Милоша добијали неке важне и значајне улоге у организовању државе од 1815. до 1833. године. Био је шест година старији од кнеза Милоша, умро је 1833. године, зна се да је највероватније рођен у Љеваји поред Такова, а да је сахрањен у Мојсињу, на месту где је сада црква. Горан је успео да пронађе његов споменик. Још важније је питање зашто је тамо сахрањен? С разлогом је аутор употребио наслов заборављени војвода, није само он заборављен, заборавили смо скоро све војводе из Првог и Другог устанка. Овакве биографије заслужују Лазар Мутап, Алекса Поповић и Милић Дринчић, надам се да ћемо у догледно време представити и друге овакве књиге – рекао је поред осталог рецензент издања, професор др Радош Љушић.

Александар Марушић из Музеја рудничко-таковског краја, наводи да је војвода Левајац био “речит, виспрен и писмен, да је у својој служби стигао до Земуна, био је нека врста дипломатског мисионара. Иако постаје ужички војвода, вероватно није имао дара за цивилно управљање.” Једна епска песма каже да је Рако Левајац убио сина Синан Скопљак паше. Био је угледан трговац, имао је дућан у Чачку и међу првима је 1808. добио тапију на власништво над дућаном. Имао је и пуно деце, а умро је у оскудици. Поводом 260 година од рођења војводе, његови потомци су организовали грађанску иницијативу и подигли му спомен плочу, како би се супротставили организованом забораву. “Ако дозволимо да се изгуби сећање, онда тај човек, као да није ни живео”, закључио је Марушић.

Зорица Лешовић Станојевић

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор