Kultura

Представљање нове књиге из едиције “Равнотежа”: Шарл Бодлер, ДЕЛАКРОА

Представљање нове књиге из едиције “Равнотежа”
Шарл Бодлер, ДЕЛАКРОА
Уторак, 21. август у 20 часова
Уметничка галерија “Надежда Петровић”

Учествују:
Владан Матијевић
Саво Стијеповић
Даниел Микић

Ако знамо да је Бодлер у једном писму пријатељу открио да је код њега од детињста постојала наклоност сваком облику ликовног представљања, онда нас не чуди што су иза најутицајнијег песника модерне европске поезије у листовима и часописима остали бројни чланци о уметности. Бодлер се врло млад спријатељио са Еженом Делакроом, па је самим тим имао довољно времена да стекне најтачније представе о њему и његовој уметности. Он се у својим текстовима трудио да прикаже одлике сликаревог генија и да их дефинише. Укратко, да каже ко је Ежен Делакроа и каква је била његова улога и његов задатак на овом свету. Бодлер тврди да је Делакроа био и сликар обузет својим позивом и човек широког образовања, да је једноставном контуром успевао да изрази човеков покрет ма како нагао био, а бојом оно што би се могло назвати атмосфером људске драме или душевно стање ствараоца. На крају нам открива да је Делакроа био занимљив сплет скептицизма, учтивости, дендизма, жарке воље, лукавости, деспотизма и једне врсте изузетне доброте и умерене нежности која увек прати генија.


Други део ове књиге посвећен је француском сликару и акварелисти Константену Гису (1802 – 1892). Текстове о овом занимљивом уметнику, Бодлер је прво објавио у Фигару крајем 1863. године. Бодлеровом заслугом је откривен значај Константена Гиса, човека кога су до тада сматрали обичним илустратором.

Владан Матијевић

Ежен Фердинанд Виктор ДЕЛАКРОА (1798 — 1863), француски сликар, један од главних представника романтизма. Као млад уметник се удаљавао од класицистичког начина сликања и формирао свој начин изражавања формирајући, са неколицином уметника, у првом реу Теодором Жерикоом, романтичарски стил у сликарству.
Карактеришу га јаки тонови, динамичне сенке насупрот постављених комплементарних боја. Делакроово сликарство се ослања на барокно сликарство, посебно Рубенсово. Јавности је постао познат 1824. године након излагања његове слике Покољ на Хиосу (где приказује борбе Грка против Турака).
Конзервативци су слику назвали покољем сликарства, а слободоумнија публика, жељна нових трагања у уметности су је одушевљено поздравили.
Теме је проналазио у митологији а попнајвише у класичној литератури (Шекспир, Данте) и литератури романтизма (Бајрон). Сликао је и портрете од којих су најпознатији Шопен и Жорж Санд али место великана светске уметности су му обезбедиле чувене слике “Данте и Вергилије у паклу” (1822), “Сарданапалова смрт” (1827), “Грчка умире на рушевинама Мисолунгија” (1826), “Слобода предводи народ” (1830).
Одлази на путовање у Африку где слика мотиве из живота Алжира и Марока. Поред обичаја локалног становништва он слика И етнографске композиције као : “Алжирске жене у харему”(1834), “Јеврејска свадба у Мароку”, “Бели коњ у вихору”.

Шарл БОДЛЕР (1821 – 1867) био је париски песник и боем, отпадник од друштва и побуњеник против свега што је представљало традицију. Својом збирком Цвеће зла (1857) означио је почетак и утемељење новог поимања поезије. Чим је књига изашла, нашла се пред судом. Шест песама је тада забрањено. Његова збирка Сплин Париза (1869), такође је велико дело светске књижевности. Осим поезије, Бодлер је писао прозу и критику, најчешће ликовну и књижевну.

Оставите одговор