Kultura

ПРЕДСТАВЉЕНА НАГРАЂЕНА МОНОГРАФИЈА “ЈЕРМЕНИ У ЧАЧКУ 1885-1950” МР МАРИЈАНЕ МАТОВИЋ

БЛИСКИ У ВЕРИ И СТРАДАЊИМА

Књига “Јермени у Чачку 1885-1950” мр Маријане Матовић, издање Народног музеја, је заправо сажета историја Јермена, њихове постојбине, културе, успона и падова једне од најстаријих нација и цивилизација, узрока и последица расејања народа који је доживео неколико узастопних геноцида крајем 19. и почетком 20. века… Мр Маријана Матовић се потрудила да направи сажети приказ развоја две националне идеје у периоду националног буђеwа 19. века, културних веза, прожимања и сталне миграције Јермена према Балкану, Србији и Европи. Чачак је једно од места где су ове породице боравиле, живеле заједно са Србима, понекад се асимиловале са већинским становништвом. Портрети тих qуди представљају не само историју јерменског народа у расејаwу, већ откривају и почетак уздизања грађанског слоја у аграрном друштву нововековне Србије (значајан је утицај јерменских трговаца и на друштвено економски живот Београда и Новог сада).Неко мало место, појединачни актери друштвене драме, или само један појединац, могу да репрезентују неку већ распрострањену ситуацију и у томе је највећа вреднсот овог рукописа, истакао је рецензент књиге, историчар др Милош Тимотијевић.

“Сваки образовани народ високе културе са пијететом гледа на прошлост и претке како би се њиховом херојском прошлошћу поносио, трагедијом поучио, врлинама надахњивао, а мана и погрешака клонио… да ли им је поред њиховог родољубља, снагу давала и помисао да се не смеју постидети пред својим потомством? … Ко год упозна јерменски народ, не може да у њему не види све оно што чини величину једне нације… Сваком Јерменину, ма где био, изражавам дубоко поштовање и дивљење због онога што је његов народ подносио вековима, а остао непобеђен – пример какав се ретко може наћи у светској историји… ” каже мр Маријана Матовић, ауторка монографије, који је као “књигу-хачкар посветила свим јерменским и српским невиним жртвама , било када, било где…”

Први пут на нашим просторима појавила се монографија која на студиозан начин обрађује ретку и занимљиву тему о сусрету и блиским особинама два народа. Књига “Јермени у Чачку 1885-1950”, представљена је  9. фебруара, у Галерији Народног музеја, у оквиру манифестације “Штампана реч” Градске библиотеке, на којој је одлуком жирија двоструко награђена као издавачки подухват или кwига године и најуспешније дизајнирана публикација. Кwига је плод вишегодишwег истраживања историје јерменске заједнице у Чачку, која надилази локалне оквире и представqа прави пример повезивања регионалних и националних тема са општим токовима историје везаним за подручја Кавказа, Блиског истока, Мале Азије, Балкана и Европе. О вишевековним српско-јерменским историјским, културним и књижевим паралелама говорили су Делфина Рајић, уредник монографије, др Милош Тимотијевић, рецензент  и сама ауторка. Одломке је казивао Слободан Николић, а кроз програм водио Слободан Богојевић. Представqаwе књиге пратила је и видео презентација са звуцима јерменске музике, коју су припремили Маријана Матовић и Мирко Дрманац. Загледана у завичајну прошлост и период развоја овдашње вароши и несвакидашње судбине јерменских суграђана, Маријана Матовић успешно реконструише једно ишчезло време “ ношена жељом да одгонетне необично јерменско господство, непосустало и поносно, чак и у патњи.”

Док први део књиге описује географске, историјске, и културне одлике прве хришћанске земqе света, долазак Јермена на Балкан и у Србију, међусобне додире и прожимаwа српске и јерменске културе културе у епохи националног препорода и досеqавање Јермена у Чачак крајем 19. и почетком 20. века, у првом плану другог дела књиге су истраживаwа ауторке о Јерменима у Чачку, Србији и свету, а полазна тачка су неистражена архивска документа и матрикуле, оскудни биографски подаци о чачанским Јерменима и мали број фотографија. Вишевековни контакти Срба и Јермена датирају још од 1235. године  када је Свети Сава први пут посетио Каликијску Јерменију, тако да већ тада започиње сарадња два духовно блиска народа. Још у 13. веку формирају се прве јерменске колоније, а од краја 18. до седамдесетих година 19. века Србе и Јермене повезује и велика типолошка сличност у формираwу културе и књижевности, у епохи националног препорода, навела је уредник издања Делфина Рајић. Упркос томе што живе на различитим континентима Србе и Јермене везују заједничке одлике, а то су: хришћанска вера, страдаwе, патриотизам, менталитет и гостољубивост, а снажно их повезују и сећања на велике националне трагедије, Косовски бој и Јерменски геноцид. Монографију заокружује и поезија из “Јерменске пентологије”, као и завршна реч под насловом “Ходочашће у земљу Нојеве барке”, коју потписује јерменски књижевник Бабкен Симоњан, који је својевремено представљен чачанској публици. Због темљног и достојног враћања српских Јермена у колективно памћење, ова капитална књига биће достављена свим државним, академским, културним, просветним и уметничким круговима обе земље и јерменској дијаспори у свету.

З. Л. С.

 

Оставите одговор