Kultura

РЕМЕК ДЕЛА ПЕТРА ЛУБАРДЕ  У ЧАЧКУ

РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА СПОМЕН-ЗБИРКЕ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ ИЗ НОВОГ САДА И КУЋЕ ЛЕГАТА ИЗ БЕОГРАДА У УМЕТНИЧКОЈ ГАЛЕРИЈИ “НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ”

Од 26. априла до 20. маја у Уметничкој галерији “Надежда Петровић” постављена је изложба “Петар Лубарда 1907-1974-2017”, настала поводом обележавања 110. године од рођења једног од најзначајнијих представника националне модерне уметности 20. века, у сарадњи Спомен-збирке Павла Бељанског из Новог Сада и Куће легата из Београда. Изложено је 26 дела из ова два легата, Уметничке Збирке САНУ у Београду, Народног музеја у Смедеревској  Паланци и приватне колекције, као и богата архивска грађа на документарним паноима, међу којима су и документи који су први пут представљени публици. Аутори изложбе су кустоскиње мр Милана Квас (СЗПБ) и Дина Павић (КЛ), а текстове у каталогу изложбе потписују Гордана Крстић Фај, која се бавила истраживањима Лубардиних париских дана, с уводним текстовима др Јасне Јованов и Филипа Брусића Ренауда. Кустос чачанске поставке је Даниел Микић.

 

 

Директорка Уметничке галерије “Надежда Петровић“ Милица Петронијевић је приликом отварања изложбе, прошлог четвртка, подсетила да је чачанска Галерија током свог постојања била домаћин стваралаштву близу 2.000 уметника из целог света, као и да Галерија редовно приређује самосталне изложбе великана српске уметности 20. века. То су они уметници који су обележили српску уметност и увели је у европске и светске токове, управо онако како је то урадила Надежда Петровић почетком 20. века. Пред нама су сада дела Петра Лубарде, који је својом изложбом 1951. године направио радикалан пресек у српској уметности и раскинуо са соцреализмом. Милица Петронијевић је захвалила локалној самоуправи, која је од 1960. до данас имала пуно разумевање и поверење за ову установу, која је Град Чачак на културној мапи Србије, али и шире, поставила на значајан ниво.

Изложбу је отворила заменица градоначелника Милица Дачић, захваливши организаторима што су “целу причу о Петру Лубарди заокуружили управо у Граду Чачку, у Уметничкој галерији, што је доказ да Град води рачуна о уметности и култури, а то не би могао без стручних и квалитетних људи, као и озбиљне публике, коју овај град има.”

ОД ПОДГОРИЦЕ ДО ЧАЧКА ИЗЛОЖБУ ВИДЕЛО ВИШЕ ОД 16.000 ЉУДИ

Добродошлицу бројној публици на отварању изложбе у Чачку пожелео је и директор Куће легата из Београда Филип Брусић Ренауд, истакавши повод за њено организовање, као и досадашње поставке на којима је Лубардина дела видело више од 16.000 људи. Изложба је од августа 2017. била постављена у Дворцу Петровића у Подгорици, у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду, Кући легата у Београду, Галерији “Петар Лубарда” у Андрићграду у Вишеграду, Музеју савремене умјетности у Бања Луци (Република Српска), а своју мини турнеју завршава у Чачку.

Поставка је заснована на идеји два легата, који баштине дела Петра Лубарде, да се прикаже још једна етапа вишегодишњег пројекта Спомен-збирке “Павле Бељански – пријатељ уметника”. Дипломата и колекционар Павле Бељански (Велико Градиште, 19. јун 1892-Београд, 14. јул 1965) био је пријатељ и мецена Петра Лубарде, изабрао је за своју колекцију његових девет врхунских остварења, насталих у периоду између два светска рата, док се у саставу Куће легата у Београду налази и Лубардин легат, јединствен по изложбеном простору бившег сликаревог атељеа и колекцији, у којој доминира стваралаштво од педесетих година 20. века до краја уметниковог живота.

Из обе збирке одабрана су дела која творе ову ретроспективну изложбу, а чине је ремек дела Петра Лубарде, настала од 1928. до 1971. године, навео је Ренауд.

ВЕЋ СА 22 ГОДИНЕ ИЗЛАГАО У РИМУ

Да је посебно задовољство чињеница да се ово Лубардино путовање, које је симболично започело августа прошле године, у његовој родној Црној Гори,  завршава у Уметничкој галерији “Надежда Петровић” у Чачку, истакла је  мр Милана Квас, в. д. управника Спомен-збирке Павла Бељанског из Новог Сада и аутор иложбе.

-Као што је Надежда Петровић била револуционарна за своје време, почетком 20. века, исто тако је и Петар Лубарда био револуцинаран средином прошлог века, када је потпуно променио модернистичку концепцију слике. Испред наше Галерије у Новом Саду, налази се споменик Надежди Петровић. Када је Павле Бељански заокружио своју колекцију уметничких дела, у којој доминирају дела настала између два светска рата, он је заправо схватио да му недостају ти почеци модернизма са Миланом Миловановићем, Костом Миличевићем, Малишом Глишићем, на челу са Надеждом Петровић. Непосредно пре даривања Галерије 1957. године, он је укључио и Надеждина дела у своју колекцију, али је том свом избору прикључио и девет Лубардиних ремек дела, из периода 1928-1940. година, која су већ наслутила промене у ликовном језику, што јако лепо показују дела из београдског Легата Петра Лубарде.

У нашој колекцији се чува и драгоцена преписка, архивска грађа, драгоцена писма, која су размењивали Лубарда и Павле Бељански. На основу истраживања те грађе, ми смо направили умрежавање са другим институцијама и у региону, па смо открили да је слика из Смедеревске Паланке била изложена на првој Лубардиној изложби у Риму 1929. године, што значи, да је већ тада, са 22 године, млади Лубарда био на светској, односно, европској уметничкој сцени. Истраживано је и у националним архивима Француске, Италије, а велики број докумената који се чувају у Кући легата у Београду, приближио је још више његово послератно стваралаштво: прво значајно излагање из 1951, путовање на бијенале у Сао Пауло, путовање у Индију, а све то први пут је објављено у каталогу ове изложбе – рекла је мр Милана Квас.

ПЕТАР ЛУБАРДА, РЕВОЛУЦИОНАРАН, ОСОБЕН, СВОЈ…

Рођен је у Црној Гори, у Љуботињу, 27. јула 1907, а преминуо у Београду, 13. фебруара 1974. Напустио је Уметничку школу у Београду 1925. и Акадмију лепих уметности у Паризу, посветио се самосталном учењу сликарства у музејима и галеријама француске престонице. Био је ослобођен директних утицаја, чиме је наговестио свој особен уметнички развој, у коме се као константе препознају драмска интерпретација садржаја, евокација националног патоса црногорског завичаја и стално ослањање на садржаје реалног света. Први пут излаже на “Салону назависних” 1929. Пред Други светски рат путује по Шпанији и Немачкој, а рат проводи у немачком заробљеништву. Од 1946. до 1950. борави на Цетињу, где са Милом Милуновићем 1947. оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. Од 1950. живи и ствара у Београду.

Борави на бројним студијским путовањима у свету, добија бројне домаће и иностране награде на престижним изложбама у Паризу, Бечу, Гугенхајму, Хагу, Сао Паолу, Токију… Пут од реалистичког до апстрактног ликовног језика Лубарда прелази преко предела, као основног сликарског мотива: најпре париског – на коме поједностављује колористичку експресију око 1930; затим црногорског, који је два пута имао кључну улогу, први пут у формирању предратног стила “драмског реализма” (1932-1941), а затим у револуционарном преокрету, насталом око 1947; ти црногорски пејзажи представљени на самосталној изложби у Београду 1951, наговештавају почетак асоцијативне апстракције у нашој земљи, а изложба се сматра историјском, јер означава тренутак преображаја духа у целокупној националној уметности. Након 1951, отварање ка апстрактном ликовном усмерењу, захваљујући сталним трансформацијама форме, боје и простора, Лубардино сликарство доводи у равноправан положај на врху светске уметности, по чему остаје јединствен у нашем сликарству.

ИЗЛОЖЕНА ДЕЛА

Осим назначених техника, међу 26 изложених ремек дела могу се видети  уља на платну: “Нага жена” из 1928; “Плави излог” из 1930; ”Рак” из 1936;  “Мотив из Улциња” из 1936; “Руже” из 1937; “Црква Св Влаха” из 1937; “Шиптар” из 1937; “Фазан” из 1940; “Мртва природа” из 1939; “Портрет сликара Мила Милуновића” из 1945, угаљ на хартији; “Женски акт” из 1928.  – Народни музеј Смедеревска Паланка; “Портрет Јелене Јовановић” из 1931, приватно власништво Београд; “Заробљеник” из 1942; “Глава рудара” из 1946, угљен и темпера на папиру; “Брда над Котор” из 1950; “Оштре стене” из 1950, уље на лесониту; “Клевета” из 1951; “Композиција” из 1952;  “Косовска битка” из 1952, комбинована техника/платно; “Борба петлова” из 1958; “Бик и облак” (Индија) из 1963, нитро лак на лесониту; “Смедерево” из 1970, нитро лак на лесониту; “Напуштени брод (Савски мостиви 2) из 1971, нитро лак на лесониту; “Путовање кроз ноћ” из 1971, нитро лак на лесониту; “Први српски устанак”, 1969-1971, лак на лесониту – Уметничка збирка САНУ; Портрет сликара Петра Лубарде вајара Сретена Стојановића, око 1950, бронза…

ПОДРШКА И ОРГАНИЗАЦИЈА

Пројекат ове изложбе са научним скупом, одржаним прошле године, реализован је под покровитељством Министарства културе и информисања РС, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине и Секретаријата за културу Града Београда, уз подршку Министарства културе Црне Горе и Амбасаде Црне Горе у Републици Србији. Организација изложбе је, осим сарадње са власницима изложених Лубардиних дела, обухватила сарадњу са породицом Петра Лубарде и бројним институцијама, међу којима су: Национални музеј у Паризу, Национални архиви Француске, Библиотека Ронћониана (Прато, Италија), Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Народна библиотека Србије, Галерија САНУ, Архив Југославије (Београд), Галерија Матице српске (Нови Сад), Француски институте у Србији, РТВ, РТС, Радио Беседа.

Зорица Лешовић Станојевић

 

 

 

 

Оставите одговор