Geografski zavičajnik

Руска црква и гроф Вронски у Чачку

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (26)

Године 1867. пуковник Николај Николајевич Рајевски (по коме је настао лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина“) борави у Чачку. На основу његовог првог извештаја из нашег града, руски цар је 1876. године, почетком Првог српско-турског рата, послао један одред руских војника са својим официрима у Чачак као помоћ српској војсци у рату против Турака. Руски одреди са собом доносе и пољске, монтажне цркве, покретни Дом Божији, у којима су служили руски свештеници, причешћујући руске војнике на поласку у битку и вршећи опела. Такве шаторске цркве прављене су од платна и металне конструкције димензија 20×8 метара и биле су опремљене утварима, иконостасом, иконама и другим неопходним мобилијаром.

1 Sator crkva 1876

Један запис на малом руском јеванђељу које се чува у чачанској цркви сведочи: „Овај руски пук имао је и своју пољску цркву од шатора и све што је било потребно за богослужење. Монтажна војна црква била је постављена у порти црквеној са десне стране од главне цркве, и у њој је служио руски војни свештеник, док је руска војска боравила у Чачку. Црква је била посвећена Великомученици Варвари, а цркву је даровала руској војсци грофица Варвара Андриевна Брозсонова.

Sveto Jevandjelje iz ruske pokretne crkve koje se sada koristi u sluzbi u cacankoj crkvi

По завршетку рата црква је остала у Чачку и у њој сеслужило 1895. године, када је наша црква препокривана бакром. Затим је спакована и остављена у хорском делу. После неколико година власти су затражиле да се по реверсу све ствари црквене спакују и пошаљу у Београд. Тако је и учињено. Неки предмети који су послати у Београд нису били оригинални већ су, по попису, послати предмети из старе ризнице чачанске цркве, а они који су заиста припадали руској цркви су остављени као успомена“. Међу њима је, до данас, остало сачувано мало Јеванђеље које се користи на службама, као и неколико акатиста светој Варвари који се чувају у библиотеци наше цркве, а који су служени у част заштитинице доборотворке покретног храма.

Милош Живановић, вероучитељ чачански

Фото: М. Живановић и портал svetialeksandarnevski.com

Долазак руске војне цркве Светог Александра Невског у Србију

markica-geografski-zav-za-projekat (1)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.