Obrazovanje

“СВЕ СЕ МОЖЕ, КАД СЕ ХОЋЕ”

ПРЕДСТАВЉАМО НАЈУСПЕШНИЈЕ ОСНОВЦЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ – ОНИ СУ БРЕНД ЧАЧКА

Анђела Обрадовић, ђак генерације Гимназије

Основну школу “Ратко Митровић” завршила је као вуковац, чачанску Гимназију као ђак генерације, а недавно је у Београду уписала Фармацеутски факултет, смер медицинска биохемија. Сматра да у животу увек треба дати све од себе, јер након тога резултати морају доћи. 

– Узречица мојих родитеља “Све се може, кад се хоће”, водила ме је кроз читаво моје школовање. Сматрам да свако може бити успешан ако жели и ако је спреман да дâ све од себе. Све остало су само изговори – каже Анђела Обрадовић, ђак генерације Гимназије и не крије да јој импонује што је добила ово признање:

– Веома је леп осећај кад знаш да си својим трудом и залагањем остао запажен и прихваћен. Мислим да још нисам свесна да сам ђак генерације у једној школи са тако дугом традицијом. Искрено, када сам уписивала средњу школу нисам знала чиме желим да се бавим у животу. За Гимназију сам се определила, јер сам веровала да ћу добити потребно знање и да ће ми макар мало помоћи да откријем чиме бих волела да се бавим, што и јесте.

Ова искрена девојка каже да током школовања није било већих одрицања, али да јој је најтеже било у првој години да се уклопи у нову средину:

– Пуно сам изостајала из школе из оправданих разлога и било је тешко да надокнадим пропуштено. Али, сматрам да се уз добру организацију и добру вољу све може постићи.

Анђела ће гимназијске дане, као и сви ученици ове школе, увек носити у лепом сећању. Иако је било пуно дивних и смешних догађаја, и на одморима и на часовима, највише ће памтити другаре које је стекла, јер то су, наглашава, пријатељства за цео живот. Али, посебан утисак, који ће чинити део њене ризнице сећања, оставили су и сви професори, јер су увек били спремни да на најбољи начин пренесу знање, али и да помогну у решавању проблема. Уз велико поштовање, наша млада саговорница истиче да је срећна што је имала прилику да јој предају сјајни гимназијски професори.

Тренутно је окупирана новим животним циљевима које је себи поставила, а желела би да се после завршеног факултета врати у родни град. Али, нажалост, како каже, још увек не види неку перспективу.

– Уколико се у скоријој будућности ситуација промени, бићу срећна да се вратим у Чачак. Још увек не знам чиме ћу се бавити и себе не видим у неком одређеном послу, пошто ме све интересује, а највише природне науке, конкретно хемија, и волела бих да се остварим у тој сфери – каже Анђела.

Међу њеним плановима је и да лето проведе што “испуњеније”, да излази са другарима, настави са часовима салсе и организује путовање са пријатељима. Жели да јој ово лето остане у најлепшем сећању… А потом, пуна оптимизма, ведра и насмејана, полази у нови живот, у своје нове снове. Ипак, помало сетно, каже да су школски дани у Гимназији за њу били посебни, јер је успела да докаже да љубав према знању и поверење и сарадња професора и ученика превазилазе све границе.

Н. Р.  

 

Оставите одговор