Kultura

Соло перформанс Влатка Стефановског у Чачку: БИСТРА ВОДА ЈУГА

БИСТРА ВОДА ЈУГА

У четвртак,  19. априла, у препуној сали Дома културе, одржан је концерт – соло перформанс Влатка Стефановског, у оквиру турнеје и промоције албума „Матерњи језик“. Свакако за Чачане ће ово бити вече за памћење, не само због сјајног наступа врхунског уметника, већ и због чињенице да је ово први сусрет Влатка и чачанске публике након готово пуне три деценије. Некако је немогуће одвојити причу о синоћном наступу од сећања на неке претходне сусрете, не због носталгије, већ зато што садашњи Влаткови наступи представљају есенцију оног најбољег из периода „Леб и сол“ фазе, најбољих ауторских композиција из самосталне каријере, најбоље из музичког филмског опуса и наравно, македонски и балкански мелос, провучен кроз мајсторско сито. Све то скупа, од композиције „Бистра вода“ са „Леб и сол“ албума, „Калабалак“ из ’83, музике за „Gipsy magic“, теме из „Небеске удице“, „Успаванке за Радмилу М.“ и великих хитова „Јовано, Јованке“ и „Чувам ноћ од будних“, могу бити предиван  sound track за сећање на раније сусрете.

Неизбрисив траг у једном основцу оставио је први Влатков наступ са „Леб и сол“ у чачанском Дому културе, давне ’79. године, када се у завршници концерта прихватио чак и свирања на шерпицама, а остали музичари су заменили инструменте и свако је свирао на нечем другом. Ништа мање узбудљив није био ни наступ почетком ’80-их, у измењеној постави и са Драгољубом Ђуричићем за бубњевима.

Пред сам почетак распада Југославије, Влатко је наступио последњи пут у Чачку, пред малобројном публиком у „Борчевој“ хали. После двехиљадитих, могли смо га само гледати на наступима у Крагујевцу, Краљеву, Горњем Милановцу. И сад поново, кад је оно најбоље, оно злато југа, грумени највреднијег остало у ситу времена, заједно са оном ватреном балканском енергијом и дертом, уз сво могуће гитарско умеће једног виртоуза, коме време не може ништа, сем да буде попут вина, оног најбољег македонског, само бољи са годинама. Публика је од самог почетка одушевљено пљескала у ритму, повремено певала. Дуг аплауз на самом крају, од срца и за бис: „Скопје“ и „Чукни во дрво“. Након сјајног наступа, остаје нада да неће проћи тако пуно времена до наредног сусрета са магом гитаре – Влатком Стефановским. Фоткање са славним музичарем и потписвање албума „Матерњи језик“ је готово обавезни ритуал, који многи нису пропустили.

Душан Даријевић

Фото: Милан Бојановић

Оставите одговор