Kultura

“ТЕЖИНА СЕНКЕ” ИЛИ САВЕСТИ…

У АРХИВУ ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН ЧЕДА НЕДЕЉКОВИЋА 

У библиотеци Историјског архива крајем фебруара представљен је роман педагога, професора и књижевника из Београда Чеда Недељковића, рођеног 1932. године у драгачевским Негришорима. О роману су говорили књижевници Ника Стојић и Радован М. Мринковић, а аутор је захвалност упутио и присутном Крстомиру Мићовићу, који је као његов бивши ученик помогао да овај рукопис угледа светлост дана. Изадавач романа је ИК “Превент” из Врњачке Бање. Због свега тога Недељковић је том приликом рекао да је најлепше занимање на свету учитељ.

По признању аутора, роман је делимично биографски, расправља позицију новинара који зарад неких егзистенцијалних привилегија пристаје да буде “човек из сенке” свог моћног друга, коме пише све ватрене говоре за јавне наступе. Роман суочава моралне димензије “моћи и сенке човека из сенке” који се бори са сопственом савешћу. Зато Недељковић сублимирајући своја и искуства својих јунака истиче да је “новинар и публициста који иде низ длаку, закључан изнутра”, и сходно томе цитира Орхана Памука, који каже: “Дужност је писца да каже “не” потискивању слободног мишљења”.

Радован М. Маринковић, Чеда Недељковић, Ника Стојић и Крстомир Мићовић

 

-“Тежина сенке” је изврсна, интригантна, читљива књига о садашњим приликама и неприликама у Србији, писана лепим, сочним драгачевским језиком. Главни јунак романа је врстан новинар Живан Миликић, који је писао говоре полуписменим партијским функционерима, али “правио” им и децу. Умео је у својим чланцима да “поткачи” власт за оно што ради, а још више за оно што не ради. Друг му нуди место саветника у влади и стан, а он ту прилику користи да му укаже на чињеницу колико власт мења људе у правцу апсолутизма и колико народ трпи – рекао је на промоцији књиге том приликом Никола Ника Стојић, напомињући да је књига посвећена разреду 4/3 гимназије, и оном времену када је то одељење колективно одлазило у оперу да би бодрило своју другарицу “Нину”.

Ипак, јунак романа напушта сав комфор човека из сенке, остаје моралан, а његове муке аутор описује нијансирано, доследно и проживљено. Недељковић открива најскривеније кутке патњи у душама и других својих јунака. Роман је и опомена како власт мења људе и њихове ставове, заборављајући да је партијски кадар мањи од народа.

-“Тежина сенке” је вишеслојно и вишезначно штиво, то је убедљив, савремен и актуелан роман искусног педагога и књижевника који је својим делом остао учитељ живота. Најновији рукопис се не разликује по приступу од претходних, то је типично београдски, урбани роман, пун контраста, лепих грађевина на једној, и уxерица на другој страни, свет различитих знања, острашћен према власти. Понирањем у људске судбине Недељковић откључава браве својих јунака. Централни садржај је борба за власт, аутор сагледава како његови јунаци упадају у клопке, прељубе… Роман “Тежина сенке” је друштвено, условно речено, политичко штиво, писано у маниру и духу Домановића и Нушића – закључује новинар и књижевник Радован М. Маринковић.

-Основни проблем у моралном преиспитивању човека је када главни јунак прихвата да промени идентитет, и потискује своје мисли и ставове, који нису у складу са званичним. Прихватајући да део своје личности, свог идентитета, позајми моћнику, он се сукобљава са самим собом, да би на крају изабрао сопствену слободу и отворено се обратио свом бившем претпостављеном указујући му да на погрешан начин остварује циљеве, да ауторитарно сам одлучује у мисаоном вакууму који га окружује, тако да гласови до њега не допиру… “Решио Живан да утиче на Сергеја да смањи брзину и ослања се на систем”.Власт не треба дати ономе ко је жели, већ ономе ко је се плаши – истакао је аутор овог романа Чедо Недељковић.

 

Недељковић је завршио Учитељску школу у Ужицу, дипломирао на катедри за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофским факултету у Београду. Након учитељског посла који је обављао у више драгачевских села и Лучанима, постаје саветник за средње школе у Београдској заједници образовања. Био је помоћник директора у Републичком заводу за унапређивање васпитања и образовања, уредник у Заводу за уxбенике и наставна средства. Бавио се и новинарством. Писао је и филмску критику, извештавао са Пулског филмског фестивала, сарађивао са више образовних публикација. Поред стручних књига из области образовања, написао је до сада четири романа: “Милисављев именик”, “Исповест Ђорђа из Растовца”, оба награђивана на конкурсу Фондације Драгијло Дудић, “Љубав и оно друго” и “Лапонци”, а “Тежина сенке” је његов пети роман.

Зорица Лешовић Станојевић

 

Оставите одговор