Dragačevo Kultura

ТЕМЕЉНИ СТУБ ДУХОВНЕ КУЛТУРЕ ДРАГАЧЕВА

ПОЛА ВЕКА УМЕТНИЧКОГ РАДА НИКОЛЕ НИКЕ СТОЈИЋА

Књижевни програм чачанског Дома културе, Средња школа “Драгачево” и Библиотека Општине Лучани из Гуче, приредили су 14. Фебруара, вече посвећено педесетогодишњици уметничког стваралаштва књижевника и вајара Николе Нике Стојића (1920), коме је Удружење књижевника Србије прошле године доделило Награду за животно дело. Свим поштоваоцима његовог дела пожелео је да дочекају оно што је и он дочекао. О свим сегментима његове плодне биографије говорили су књижевник и публициста Радован М. Маринковић, историчар уметности Делфина Рајић, ликовни уметник Божидар Плазинић, књижевник и публициста Јовиша Славковић и професорке Јована Дмитрић и Неда Пуношевац, са ученицима који су рецитовали одломке из Стојићевић књига. Све симпатије публике освојили су малишани КУД-а “Бамби”, који су програм отворили, а уредница програма и председница Књижевне заједнице УКС за Моравички округ Милкица Милетић је истакла да су “многи у Драгачеву, одакле Ника долази, налазили инспирацију, али ако се за некога може рећи да га је Драгачево обликовало, онда је то Никола Стојић”.

У личној карти ствараоца Нике Николе Стојића, са библијским именом “Победника”, пише: културни прегаоц, организатор културног живота, професор, који се по завршетку Филолошког факултета у Београду враћа у завичај – тамо где су његово знање и енергија били потребни, лучоноша свог краја, песник, вајар, етнолог, писац за децу, оснивач Драгачевског сабора трубача 1961, Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева, добитник Вукове награде 1975, Награде Општине Лучани, Ордена Црвеног крста и бројних других признања.

Од 1971. године, када се огласио првим насловом до сада Ника Стојић је објавио 57 књига, међу којима је 25 песничких. Дела истраживачког садржаја чине стубове духовне културе Драгачевског краја. Забележио је више од хиљаду песама, легенди, пословица, народних мудрости у својој трилогији названој једноставно “Драгачевке”…

Зорица Лешовић Станојевић

(Цео текст у најновијем броју „Чачанског гласа“)

 

Оставите одговор