Društvo Kulturni vodič

ТРИБИНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ ЧАЧАНСКИХ ОДБОРНИЦА

Синоћ је у малој сали Дома културе одржана прва трибина на тему „Родна равноправност у Србији“, коју је организовала Женска одборничка мрежа Града Чачка, основана почетком јануара ове године. Након што је координаторка чачанске мреже Ивана Вукајловић предочила параметре на локалу, по којима Чачак заузима средње место према европским стандардима, наводећи број жена на политичким и руководећим функцијама, чачанским одборницама су се обратиле Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности и потпуковница мр Светлана Јанковић, консултанткиња за род и безбедност.

Повереница Бранкица Јанковић је подржала оснивање Женске одборничке мреже у родном Чачку и истакла да је повод овог сусрета разговор о „родној равноправности на позицијама одлучивања у јединицама локалне самоуправе“ и констатовала да је ситуација у Чачку боља него на националном нивоу, иако, нажалост, у овом граду немао жену на позицији директора неког јавног предузећа. Жене су генерално заступљеније у пословима просвете, дечије заштите, у социјалним установама, култури, дакле тамо где се одговорно и много више ради, истиче повереница Јанковић. Она инсистира на активирњу већег броја жена у политичком животу, што ће допринети бољем квалитету одлучивања, јер подразумева и мушку и женску перспективу сагледавања одређеног проблема. Према детаљном пресеку стања у Србији, а истраживање је урадило Повереништво као централна државна институција, од 158 јединица локалне самоуправе у земљи, тек у 13 су жене председнице општина или градоначелници, у процентима изражено то је 7,6 одсто. Просечан однос броја мушкараца и жена у управним органима јединица локалне самоуправе је генерално на страни мушкараца, једино су у категорији секретара скупштина општина или градских скупштина у предности жене са 58 одсто. Када је рећ о месним заједницама ту је ситуација најгора на сеоском подручју. Позитиван је и помак родног састава у Народној Скупштини Србије, где је минимална квота од 30 одсто, премашена на 34 процента жена, истакла је повереница Јанковић. У другом делу трибине Бранкица Јанковић је говорећи о медијском односу према жени, илустровала конкретне примере родне и полне дискриминације.

Потпуковница мр Светлана Јанковић, консултанткиња за род и безбедност у Координационом телу Владе РС за родну равноправност, илустровала је своју причу кратким документарним филмом који доноси слику о вишеслојном односу према жени и генерацијској разлици у нивоу еманципације жене у погледу остваривања сопствених циљева. Из аспекта жене која је имала професионалну војну каријеру Светлана Јанковић је говорила о родној неравноправности са којом се и сама сретала, и сада жели да помогне свим колегиницама које су обукле униформу да не прођу исти пут. Жене, мир и безбедност у фокусу су и низа резолуција које су у Србији донете. У свим ратовима жене су биле учесници или жртве, након ратова други су носили титуле и привилегије, а жене су се враћале у своју првобитну улогу, истакла је  Јанковић, подсетивши да су жене право гласа у Србији добиле тек 1945. године. Упркос томе што педест и више одсто становништва и половину упослених у многим професијама чине жене, оне и даље морају да се боре за исти третман друштва према себи. „Жене не траже за себе неравноправност и привилегије зато што су жене у неким професијама, него само могућност да покажу своју професионалност.“ Женама је дупло тежи пут да дођу до одређених инстанци него мушкарци, а тврди Јанковић.

На трибини је било речи о статистици која илуструје позицију жене у Србији данас и о Националном акционом плану за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација, који је у Србији почео да се примењује 2010. године, његовој примени и општим циљевима о чему пишемо опширније у наредним броју „Чачанског гласа“.

З. Л. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.