Društvo Geografski zavičajnik

ТУРЧИНОВАЦ – НАЈВЕЋА КАБЛАРСКА ПЕЋИНА, НЕКАДА МОНАШКА ИСПОСНИЦА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (40)

ТУРЧИНОВАЦ – НАЈВЕЋА КАБЛАРСКА ПЕЋИНА, НЕКАДА МОНАШКА ИСПОСНИЦА

Турчиновац је највећа пећина на Каблару. Смештена у самом средишту планине, у делу Каблара познатом као Орлове стене и налази се изнад ресторана  „ДОМ“ у Овчар Бањи. Алпинисти и планинари ће Вам рећи да се Турчиновац налази у централној стени Каблара. Ако посматрате овај најатрактивнији део Каблара, сасвим сигурно ћете уочити отвор пећине Турчиновац који се налази центру стене на висини око 45 метара од подножја стене.

Легенда каже да је пећина била још једно од места где се скривао српски народ у збеговима. И данас ћете од локалног становништва чути причу да постоји улаз у пећину и са друге питоме стране Каблара. Турци су данима осматрали терен не би ли уочили место где је тај лакши приступ пећини. Како нису успели да га пронађу решили су да до пећине дођу тежим путем, дугим мердевинама. По предању, када је први Турчин дошао до врха мердевина једна жена из збега га је ударила врелим тестом у главу и он се суновратио повукавши мердевине и остале Турке за собом. Од тада ово место носи име Турчиновац.

Да ли заиста постоји тај други улаз у пећину данас нико поуздано не зна, као и да ли је збег могао доћи до ове пећине. Међутим, сасвим је извесно да је пећина имала посетиоце у давна времена. Наиме, алпинисти су уочили на више места у стени остатке старих клинова које је неко користио за долазак до пећине. Поред тога у пећини су пронађени остаци греда и керамике. Најреалнија је претпоставка да је ово била једна од испосничких пећина коју су користили монаси од периода подизања манастира и касније.

Данас се до подножја пећине стиже планинарском стазом „Свети Сава“ која носи ознаку бр. 2, удаљена тек нешто више од један километар од ресторана „ДОМ“. До саме пећине се са ове тачке долази „via-feratom“ дугом око 60 м. Успон „via-feratom“ организује и води клуб екстремних спортова „Армадило“ из Чачка, који је 2010. године изградио ову тада прву „via-feratu“ у Србији.

Горан Николић, главни чувар у ПИО „Овчарско-кабларска клисура“

Фото: КЕС „Армадило

Оставите одговор