Kultura

„УСПРАВНИ ЖИВОТ – РАЗГОВОРИ СА ЈОВАНОМ ТОМОВИЋЕМ“   

У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ПРЕДСТАВЉЕНА 217. КЊИГА НОВИНАРА МИЛОША ЈЕВТИЋА ИЗ ЕДИЦИЈЕ „ОДГОВОРИ“

Током 66 година трајања Народни музеј у Чачку, промовисао се као динамична установа која својом делатношћу и репрезентативним   издањима афирмише разноврсне музеолошке, уметничке, књижевне и друге теме и на тај начин гради јединствену повест о догађајима, личностима и процесима везаним за шири простор чачанског краја, истакла је Делфина Рајић, директорка ове установе, најављујући учеснике програма. Следствено томе у Галерији Народног музеја у петак, 8. јуна, представqена је кwига „Усправни живот-разговори са Јованом Томовићем“, новинара Милоша Јевтића, као 217. издање у чувеној едицији “Одговори”.

О кwизи, wеном аутору и саговорнику коме је посвећена с разлогом, говорили су академик Живорад Чековић, књижевник мр Слободан

Гавриловић, издавач књиге и власник Издавачке куће НМ “Либрис” Милан Тасић, који је објавио аутор Милош Јевтић и актер приче Јован Томовић, а присутни су били госте из Београда, Горњег Милановца, Рудника. Кwига „Усправни живот“ је сведочанство о времену и људима, о човеку који је својим радом показао да је био визионар, и да је његово дело оставштина за будућност.

Сви учесници промоције ове књиге, пореклом су из Западне Србије, Чековић и Томовић су рођени у Коштунићима, Гавриловић у Пријевору, Тасић у Ужицу, и сви су се осврнули и на завидан опус новинара Милоша Јевтића, јер су његови саговорници, по речима Слободана Гавриловића “све прва имена у својим областима”, а са „својих скоро 900 разговора и сам Јевтић је постао инситуција“. Јевтић је рођен у Горњој Буковици крај Ваљева, у учитељској породици. Књижевност је дипломирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је најпре у Културно-просветном већу Југославије, а у Радио Београду од 1974. до 2001. године. Од доласка у Радио Београд у Други програм, чији је главни уредник био осам година, покренуо је емисију “Гост другог програма”, у којој је објавио око 900 разговора са најугледнијим личностима културе, уметности и науке из Југославије и света. Крајем седамдесетих година прошлог века Јевтић је почео да објављује своје разговоре и у књигама. Тако је настала Колекција „Одговори“, у којој је до сада објављено 217 књига. За новинарски рад је добио више награда, међу осталима и Октобарску награду Града Београда, Вукову награду Србије, „Златни беочуг“, као и награду Радио-телевизије Београд и Удружења новинари Србије, које су му додељене за животно дело. Јевтић је том приликом рекао да је Чачак врло уочљиво место на културној мапи Србије и истакао да је објавио књиге разговора са више Чачана и Милановчана, међу којима су режисер Пуриша Ђорђевић, хемичар Бранимир Арсенијевић, сликар Божидар Продановић, књижевник Чедомир Мирковић, Божидар Петровић, Милан Милетић и још неколицини заслужних људи.

Јован Томовић, успешан привредник и својеврсни хроничар свога града, сведок, учесник и градитељ „горњомилановачког привредног чуда“, рођен је у Коштунићима. Вишу економску школу завршио је у Београду, а радни век је најдуже провео у ПИК-у „Таково“ у Горњем Милановцу, као генерални директор (1960-1985). Значајну улогу имао је и у друштвено-политичком животу општине Горњи Милановац, у два мандата био потпредседник и један мандат председник општине. Био је и републички посланик, директор још неколико компанија, председник  Друштва за борбу против рака, а изнад свега одани Милановчанин. Томовић као аутор потписује публикације: „Белешке са поруком и истином уместо штита“ (2010), „Есеји из провинције“(2012), „Времеплов Горњег Милановца“ (2015), „Саговорник из провинције“ (2017). За свој рад одликован је Орденом рада са сребрним венцем, Орденом рада са златним венцем, Орденом заслуга за народ -другог реда и Седмојулском наградом – као највишим одликовањем у Србији, за постигнуте резултате у стваралаштву, као и Орденом италијанске владе Царалиере Оффициале.

-У књизи „Усправни живот“, животопис Јована Томовића сагледан је из три најважнијуа аспекта: личног професионалног и друштвеног. Тешко је рећи где је био успешнији. Његово порекло, а потиче и подсувоборског села Коштунићи, које је дуг период времена било скрајнуто са српске политичке и привредне мапе, али и у сваком погледу. Потекао је из многочлане породице која је била типична српска породица, од оца Радича, коме само име одреди живот, а ту његову радиност је и Јован понео. Међутим, онај други део личности Јована Томовића који скрива доброту и систематичност, потиче од његове мајке Рајке. Основну школу је завршио у селу Брајићима, а потом чачанску Гимназију.

Питање је како је све што је урадио могуће постићи из таквих услова, како га још увек стваралачки дух покреће, да у складу са својим могућностима и знањима оставља драгоцене записе о ономе што је радио. Његов пут до веома успешног и узорног директора Комбината „Таково“ стварао је по српском домаћинском обичају, тако да је под његовим руководством достигао свој процват и свој зенит – рекао је поред осталог академик Живорад Чековић.

Истичући значајне домете које је Томовић постигао у хуманитарном раду и бројним добровољним акцијама према Српској православној цркви, Друштву за борбу против рака, Друштву слепих и слабовидих, при чему се није одвајао од свог завичаја ни док је службовао у Београду, Слободан Гавриловић наводи да је ова књига потпуно одговарајућег наслова „круна Томовићевог казивања, сажета прича, есенција његовог живота, од породице, ђедова, оца, мајке, браће, сестара, родбине и оних који су током школовања и касније утицали на његов живот и рад.“

-Ако би се тражила централна личност његовог живота, која му је усадила однос према раду, моралу, вири и односима према људима, из ових разговора видимо да је то мајка Рајка. Кућевница, раденица, жена високог и чврстог патријархалног морала, неспутане солидарности и несебичног залагања за духовни, па тек онда и остали жовот своје деце и ближњих својих. Реч мајка се код Јована пише великим словом. У разговорима које садржи ова књига, помињу се десетине људи из различитих области друштвеног живота, о свима Јован сведочи достојанствено и господски, описује их с љубављу и поштовањем, не оскудевајући у опоменама, али не штедећи ни похвале. Тако говори о Вељовићу, Грковићу, Бранку Ћопићу, Мирјани Марић и бројним својим пријатељима. Централна вредност Јовановог живота је и истина и борба за њу. Издвојио је Јован за ову књигу и десетине изузетно вредних фотографија, које некада говоре боље од људи. Брине он и нашој држави, привреди, будућим генерацијама… Говори о љубави према ближњима, природи, сродницима и сарадницима. И кад брине он воли. Има и горких редака. Међу такве спада и чињеница да с њим нестаје његових Томовића у Коштунићима и овом крају… – говорио је, између осталог, Слободан Гавриловић, књижевник, социолог, вишегодишњи директор „Службеног гласника“, додавши да је књига „Усправни живот“ изузетна шетња кроз време и с људима који су га обележили, а који су сви заједно већ сада – историја.

Пошто Јована Томовића краси она ретка, хришћанска скромност и хуманост, признао је да је с тешком муком пристао на овакву књигу с Јевтићем, јер и њу сматра нескромном.

Зорица Лешовић Станојевић   

 

 

Оставите одговор