G.Milanovac

У Музеју рудничко таковског краја о култу Светога Саве

Извор: Музеј рудничко таковског краја

У Музеју рудничко таковског краја у уторак приређено је вече на коме је било је речи о култу Светога Саве и утицају који и данас његова личност има, као и о томе докле досеже све оно што је Растко Немањић-Свети Сава урадио за православље.
Вече о Светом Сави увеличали су чланови хора Цркве Свете Тројице из Горњег Милановца, професор Јелена Савић, професор Саша Николић, ученици Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ из Чачка, истурено одељење Горњи Милановац, Сара Жижовић, Теодора Станкић, Милица Петров, Милица Весовић и хоровођа проф. Наталија Радовановић.
Вече је најављено речима Патријарха Павла, који је о Светом Сави, између осталог рекао: “Уздижући све више свој духовни живот испуњавањем Христових заповести, он је достигао светост и њоме сву величину и пуноћу на свима странама свог животног делања. Кроз векове он тиме светли свима онима који схвате да човек није само оно што се види телесним очима, да није само `земља и пепео`.“
Гошћа Ксенија Радојичић, посветила је своју пажњу истраживању веза које се и на овом пољу могу наћи у руско-српским односима.
Крмчија Светог Саве преписивана је у Русији још у 13. веку, потом значајну улогу у ширењу култа Светог Саве имале су српске пребеглице, које су се тражећи спас од турског ропства, селиле у Русију. У Тверском типику из 1438. име Светог Саве се спомиње, а у друга два рукописа, забележени су тропар и кондак овом српском светитељу.

Теодосијево Житије Светог Саве било је изузетно популарно у Русији. Сачувано је више десетина преписа овог рукописа. Важну улогу у јачању култа Светога Саве имали су монаси срспких манастира, који су тражећи помоћ, долазили руским владарима још од 16. века. Монаси Милешеве и Хиландара, уживали су посебне повластице, управо захваљјући игледу Светог Саве. Српски монаси тражили су помоћ, али су и поклањали владару иконе, реликвије из манастирских ризница и богослужбене драгоцене предмете. Ивану Грозном дарована је 1550. икона Саве Српског и Симеона Српског и он је током своје владавине показивао велику наклоност ка српским светитељима. Своја сазнања о Светом Сави Иван Грозни, вероватно дугује својој баби по мајци Ани Глински- Јакшић, из угледне српске породице Јакшић. Професорка Ксенија је говорила на крају о представама о Светом Сави и Симеону које се и данас чувају у Русији, од зидне слике у самом Кремљу, до минијатура које се чувају у Руској националној библиотеци и многим другим представама, које указују да култ Светога Саве живи и празнује се у многим земљама.

Фото: Саша Савовић

Оставите одговор