Aktuelno

…U NAŠIM TEMELJIMA KLJUČAO JE NEKAD VULKAN ŽIVOTA…

KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI JELENE KOVAČEVIĆ (KOSIĆ), ČAČAK, TEHNIČKI FAKULTET, 18. APRIL 2017.

…U NAŠIM TEMELJIMA KLJUČAO JE NEKAD VULKAN ŽIVOTA…

– zapisuje Jelena Kovačević u pesmi Nekad i sad – ali, i svaki vulkan jednom se ugasi, zgasne… Ovih Vaskršnjih dana, kada život pobeđuje smrt, prekinula se jedna plava linija života – upokojila se u Gospodu Jelena Kovačević.

… A ne tako davno, ispisujući životopis Jelene Kovačević za Bibliografiju njenih radova, autentični trag njenog tri decenije dugog raznovrsnog spisateljskog stvaralaštva, koja je simbolično naslovljena Klupko života (po jednoj njenoj pesmi), a koja sadrži ukupno 245 bibliografskih jedinica, našla sam se pred osobom harmoničnom od uravnoteženosti, smirenom od snage, jednostavnosti i zrelosti…

Spoznala je svet u prolećnom Užicu, 25. maja 1932. godine kao prvo dete Nikole A. Kosića i Milke M. Popović. U varoši na Đetinji je rođen i njen brat Milan (1934), dok je Dušan (1937) rođen u srpskoj prestonici. Porodica Kosić neposredno pre bombardovanja (1941) napušta Beograd i seli se u Užice, u kuću koja će bombardovanjem biti sravnjena sa zemljom. Na sreću, rat u Velikom ratu svi su preživeli, a potom nastaje rat u miru.

Otac Nikola A. Kosić (1907-2004), major Vojske Kraljevine Jugoslavije jedan je od organizatora i izvršilaca Vojnog puča 27. marta 1941. godine. Posle Drugog svetskog rata koji je proveo u nemačkom zarobljeništvu, iselio se u Sjedinjene Američke Države. U otadžbinu tj. u rodni Čačak  vratio se tek 1991. godine.

 

Majka Milka M. (Popović) Kosić (1910-1976), učiteljica, kći je Mirka A. Popovića (1873-1914), a bratanica Čedomila i Dušana A. Popovića, znamenitih ličnosti Užica. Njihov deda po ocu, Aćim M. Kosić, šumarski inženjer iz Čačka (poreklom Hercegovac), za učešće u Balkanskim i oba svetska rata nosilac je 11 odlikovanja. Biografije predaka neiscrpna su njena pisana, ali i životna inspiracija i oporuka.

Posle osnovnog školovanja u Beogradu i Užicu, Jelena završavava Učiteljsku školu u Užicu (1950), elitnu školu sa tradicijom koja se gradi od 1919. godine kada je osnovano Pedagoško odeljenje pri Užičkoj gimnaziji. Diplomirala je 1962. godine na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu (Odeljenje u Užicu), na grupi za ruski jezik i književnost. Beogradski Filološki fakultet, Grupu za ruski jezik i književnost, završila je 1969. godine. Posle trinaest godina (1982) na istom fakultetu  odbranila je magistarsku tezu „Tumačenje ruske književnosti uSrpskom književnom glasniku“ i njen odraz uGlasnikovoj“ književnoj kritici (1901-1914)“. Obavila je jednomesečnu specijalizaciju 1966. godine u Moskvi, a zvanje naučni i stručni prevodilac za ruski jezik stekla je 1980. godine nakon uspešno završenog jednogodišnjeg seminara pri Udruženju naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.

Jelena Kovacevic 2

Dostojanstveno i krajnje posvećeno prelazi put od seoske učiteljice do univerzitetskog profesora. Prvo zaposlenje bilo joj je u Ljubišu na Zlatiboru, potom u Čajetini i Užicu, a od 1963. živi u Čačku. Šest godina predaje ruski jezik u osnovnim školama, a potom radi u čačanskoj Tehničkoj školi i Gimnaziji. Osnivanjem Tehničkog fakulteta u Čačku 1975. godine, u okviru Univerziteta „Svetozar Marković“ u Kragujevcu postaje viši predavač za ruski jezik. Više od dve decenije predano radi sa studentima na predmetu tehnički i stručno-naučni ruski jezik.

Učesnik je nekoliko naučnih skupova u zemlji i inostranstvu (Moskva, Drezden, Beograd, Sarajevo, Vranje, Rekovac, Zlatibor, Čačak). U periodu od 1966. do 1980. studijski je boravila dva meseca u Moskvi, Lenjingradu (Sankt Peterburgu) i Drezdenu.

Dobitnik je nagrade Slavističkog društva Srbije i dve pohvalnice Tehničkog fakulteta u Čačku. Medalju „Svetozar Marković“ povodom odlaska u penziju dobija 1997. godine, a 2008. u Loznici dobitnik je Vukove povelje za vrhunska ostvarenja nacionalne kulture i pedagoške baštine. Sa punih 47 godina aktivne službe koje su njeno duhovno samoostvarenje, odlazi u penziju, ali i u nova istraživanja.

Zapažen je njen rad u Slavističkom društvu Srbije, Udruženju naučnih i stručnih prevodilaca, Udruženju univerzitetskih nastavnika stranih jezika na nefilološkim fakultetima, Društvu za primenjenu lingvistiku Srbije… Kao predavač na fakultetu priredila je i napisala više uxbenika i skripti za ruski jezik za studente Tehničkog fakulteta. Autor je, koautor, priređivač, recenzent i prevodilac više raznorodnih knjiga i brojnih članaka u periodičnim publikacijama.

Povodom stote godišnjice izlaženja prvog broja Srpskog književnog glasnika, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, čiji je aktivan saradnik, objavljuje joj  2001. godine monografiju Ruske teme u Srpskom književnom glasniku: 1901-1914. Ušla je u oba izdanja leksikona Ko je ko u Čačku (1991, 2002) i Leksikon pisaca prosvetnih radnika (2001, 2003), kao i u Biografski leksikon Zlatiborskog okruga (2005).

Zapažen je njen rad u gotovo svim čačanskim ustanovama kulture. Istaknuti je član Književnog kluba „Dragoslav Grbić“, Društva za negovanje tradicija i običaja grada Čačka, „Čačani“, Gradskog hora i   pevačke grupe „Rukovet“ pri Kulturno-umetničkom društvu „Abrašević“, Kola srpskih sestara „Nadežda Petrović“, Društva srpsko-ruskog prijateljstva, Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, Udruženja publicista Čačka… Rukovodila je Fondom prof. dr Milivoja Uroševića pri Tehničkom fakultetu u Čačku. Od 2007. godine član je Udruženja književnika Srbije.

Iz braka sa Brankom J. Kovačevićem, nastavnikom iz Užica, ima sina Dragoša (1952) i kćerku Vesnu (1957) i unuke Ivu, Ivanu i Jovana koji su njena neprestana inspiracija i ponos.

Ceo život tumačeći i promovišući rusku književnost, kulturu i jezik, Jelena Kovačević, htela to ili ne, i svome domu, ali i samoj sebi,  udahnula je rusku dušu. Andrićeva misao „Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo“, njen je životni kredo.

Milica Baković

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor