Društvo

ХРАНИТЕЉСТВО ЈЕ РОДИТЕЉСТВО ПЛУС

 

У организацији Канцеларије за младе Чачак, недавно је у Омладинском клубу одржана радионица о хранитељству и хранитељским породицама, изазовима са којима се они суочавају, разликама између усвајања и хранитељства и другим, корисним темама. Циљ оваквих радионица је да се подигне свест о хранитељству, сруше предрасуде и да млади међу собом изграде вештине, како не би додатно дискриминисали децу из хранитељских породица.

У Моравичком округу имамо 54 хранитељске породице, од којих су 34 у Чачку. У овом привременом облику заштите на територији Моравичког округа смештено је шездесет шесторо деце, а једна трећина, њих двадесет троје је у сродничком хранитељству. У хранитељске породице могу бити смештена деца од нулте до 26. године, која похађају предшколске установе, основне и средње школе, факултете.

– Како родитељи васпитавају своју биолошку децу, тако се захтева да васпитавају и дете које је смештено у њихову породицу. Хранитељи морају да брину о овој деци као о свом детету, али са много већом одговорношћу. Хранитељством називамо и “родитељством плус”. У хранитељске породице смештамо децу по њиховим потребама, а не по потребама хранитеља. Надлежни центар процењује да ли је нека породица адекватна као хранитељски пар. Регионалном Центру за породични смештај и усвојење, са седиштем у Крагујевцу, који покрива 33 општине, односно пет округа (Моравички, Шумадијски, Рашки, Златиборски и Расински), шаљу се захтеви за хранитељство из одређеног Центра за социјални рад. Ове општине покрива 17 стручних радника, што је мало, јер је реч о великој одговорности и, нажалост, великој потреби – рекао је за наш лист Милош Илић, специјални педагог, саветник за хранитељство за Моравички округ.

Деца се смештају у хранитељску породицу због неадекватних породичних услова, ситуација, злостављања, занемаривања…, велики је дијапазон разлога.

– Хранитељство је привремени облик заштите. Деца се смештају у хранитељске породице привремено, док се не отклоне ометајуће ствари у биолошкој породици, или до усвојења, о чему одлучује надлежни центар за социјални рад. Међутим, на велику жалост, имамо породице у којима се никада ништа не отклони, па се деца задрже у хранитељској породици до свог осамостаљивања, односно до навршених 26 година – каже Милош Илић.

Деца на хранитељству добијају новчани износ за њихово издржавање (само за њихове потребе), а о томе води рачуна Центар обиласком хранитељских породица. Хранитељи такође добијају одређени износ средстава, као плату.

– Желимо да се за хранитеље пријави пар, односно породица, јер то је оно што дете из неких разлога није имало. У том случају се хранитељством баве скори сви у породици, и деца, и свекар и свекрва… Хранитељи морају да приложе лекарско уверење да су здрави и да нису осуђивани, односно да нису под истрагом. Када прикупе ову документацију, наравно уз испуњавање материјалних услова (да имају своју кућу, стан, адекватан простор за становање, редовна примања), захтев за хранитељство предају правној служби центра за социјални рад. Када нас обавесте да су особе које су поднеле захтев, на основу документације, подобне да буду хранитељи, наш Центар за породични смештај и усвојење организује 33 предавања, и најчешће их распореди током 11 дана, по три сата. Пролазимо кроз све теме са којима се хранитељи сусрећу током одгајања детета које је смештено код њих. Проценом нашег стручног тима одлучејемо да ли су хранитељи подобни. Одабирамо најбоље, најспремније, са што више искуства, јер је веома важно да разумеју потребе ове деце, да на време препознају и открију неке фрусатрације, или болести – објашњава Милош Илић како се школују хранитељи.

Према његовим речима, као и код остале деце, проблеми се најчешће јављају у време адолесценције, пубертета, када је потребна већа пажња, контрола и сарадња хранитеља и центара за социјални рад.

Н. Р.

Оставите одговор