Синоћ је “Борац“ одиграо сјајно и убедљиво савладао директног конкурента за место у доигравању АБА 2 лиге, екипу “Динамик ВИП ПЕЈ“. Душко Николић је сијао од задовољства. То није ни чудо, јер Душко од 1969. године није у Чачку пропустио ниједну “Борчеву“ утакмицу. Са својим другарима Биском, Бебетом, Осицом често је пратио своје љубимце на многим гостовањима широм некадашње Југославије.
Кад је у питању његово дружење са “Чачанским гласом“, прича је слична као и многима из његове генерације. Својевремено је петком, обавезно, уз “Политику“ купован и “Глас“.
- Уз оца сам од најранијег детињства створио навику да читам “Чачански глас“. Док сам био у војсци у Прилепу (данас Северна Македонија) у пакету који су ми родитељи слали сваке недеље био је обавезно и примерак ових новина. Садашњим генерацијама је тешко објаснити колико је нама, удаљеним неколико стотина километара од родног града, било важно да сазнамо шта се у њему дешава – подсећа се Душко како је то изгледало пре неколико деценија.
Овом недељнику остао је веран и данас.
- Поред спорта, волим да прочитам текстове који се баве прошлошћу нашег града. Одушевљавали су ме чланци који су се бавили старим чачанским породицама, професорима “Гимназије“ и многим личностима чија је судбина била везана за Чачак – каже Душко кога са пуним правом можемо назвати “градски лик“, јер и он сам памти пуно догађаја и интересантних личности од седамдесетих година прошлог века па до данашњих дана.
В. Д.
