Obrazovanje

ЈЕДАН НЕОБИЧНО ОБИЧАН МИХАИЛО

ЗА ЊЕГА СУ ЈЕДИНО МЕРИЛО ВРЕДНОСТИ РАД И РЕЗУЛТАТИ РАДА

По речима Милка Иконића, директора ОШ “Вук Караџић”, ово је била једна од најбољих генерација која је завршила ову школу. Чињеница да се 30 ученика поноси дипломом “Вук Караџић” довољно говори о њеном квалитету. Бити ђак генерације у таквој конкуренцији представља прави подвиг. Михило Павловић је својим резултатима (поред “Вукове”, носилац и седам посебних диплома), успео да заслужи то ласкаво признање.

– Почео сам да се такмичим од трећег разреда. Тада сам заузео друго место на општинском такмичењу из математике, да бих следеће године, из истог предмета, био први на општинском, а трећи на окружном – започиње своју причу Михаило.

Пошто су му сви предмети добро ишли није било наставника који није желео да се овај сјајни ученик не такмичи баш из његовом предмета. Математика, српски, историја, физика, географија, хемија. Ипак, два су му највише прирасла срцу.

– То су физика и математика. Из физике сам три пута био на републичком, а освајао сам прва места на општинским и окружним такмичењима из математике. У школи се пред такмичења организују припреме и Олга Дукић (физика) и Љиљана Урошевић (математика) су улагале изузетан труд, тако да и њима дугујем огромну захвалност за све успехе које сам постигао на такмичењима – не заборавља да помене ко му је највише помагао овогодишњи ђак генерације ОШ “Вука Караџић”.

Воли да чита, да се дружи, а ту је и неизбежни Интернет. Љубитељ је научне фантастике, а последње што је прочитао је “Игра престола”. Скоро све време распуста проводи у Пилатовићима, код бабе и деде, где помаже својим родитељима, који у том месту узгајају малину и поврће, па се зато са својим другарима тада “дружи” путем друштвених мрежа. У Пилатовиће иде и током школске године. Сваки викенд проводи тамо, изузетак прави само кад има неко такмичење. Новац који заради на тај начин највише троши на куповину књига, а нешто потроши и са друштвом.

– Волим спорт и са другарима, на теренима на Кеју, играм кошарку и тенис. Тенис ми је привлачан као спорт, а још више сам га заволео кад су наши играчи, нарочито Ђоковић, почели да постижу сјајне резултате. У Пилатовићима је тата направио сто и разапео мрежу, па са њим највише играм стони тенис и бадминтон – не скрива своју љубав према спорту Михаило.

Уписао је Гимназију, природно-математички смер.

– Тај смер сам одабрао, јер ми пружа највише могућности за упис на факултет. Још увек немам представу шта бих студирао, али за сада ми се највише свиђа електротехника. Посебно производња и пренос електричне енергије и тиме бих волео да се бавим у животу – износи неке своје жеље Михаило.

У школи је пажљив и труди се да што више запамти на часу. Тако му, каже, остаје више времена и због тога успева све да постигне. На питање како је успео да оствари тако сјајне резултате, скромно каже да нема неке велике тајне. Само велики труд и рад. Резултати не долазе преко ноћи и то би био савет који би дао својој генерацији. Бити скроман, одмерен и не подлећи неким тренутним хировима и јурњави за статусним симболима у тим годинама. За све ће се имати времена. Сматра да је најважније да се стекну радне навике, а онда и успех неће изостати.

Наравно да је основ свега здрава породица. Михаило не пропушта да нагласи колико му значи подршка мајке Горице, оца Милована и сестре Анђелине, која на јесен креће у пети разред исте школе, а већ је почела да се истиче као добра математичарка. У Пилатовићима има куцу Ему, за коју каже да је део породице, и играње са њом му представља највеће задовољство.

До почетка нове школске године и суочавања са новим изазовима има још мало времена. Михаило нема трему од Гимназије, а заувек у сећању му остају осмогодишња школа, учитељица Гордана Пауновић и разредни старешина Гордана Шкавовић, која може да буде поносна што је у њеном одељењу, поред Михаила, имала још девет ученика носиоца дипломе “Вук Караџић”.

Владимир Дуба

 

 

 

 

Оставите одговор