Društvo Geografski zavičajnik

ЉУБИЋ – НЕДОВРШЕНИ СПОМЕНИК

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (56)

ЉУБИЋ – НЕДОВРШЕНИ СПОМЕНИК

Фото: Љубо Новковић

Бој на Љубићу и име јунака Танаска Рајића више од једног века остали су без икаквог материјалног обележја у самом Чачку. Тек 1938. године Соколско друштво, уз подршку љубићке општине, образовало је одбор за подизање споменика на месту славне битке, а исте године почела је градња комплекса на једном од љубићких брда и ови радови су трајали до краја 1940. године. Историчар Милош Тимотијевић наводи да овај спомен комплекс представља постамент за споменик који никада није завршен до краја. Подигнут је камени обелиск, који је требало да буде висок 37 метара. Према пројекту, то је било постоље за фигуру Танаска Рајића, високу осам метара.

Рељеф који приказује Рајићеву погибију урадио је 1940. године познати вајар из Ниша Милован Крстић. Како је сам уметник сведочио, изливени рељеф није било постављен на споменик до почетка Другог светског рата, а 1947. године, чачански вајар Оскар Бербеља га је нашао на отпаду.

И тако недовршен, а често и запуштен и зарастао у коров, меморијални комплекс на Љубић брду у послератном периоду био је симбол Чачка у свим туристичким водичима.

Танаско Рајић је тек 1985. године добио своју прву и једину тродимензионалну ликовну представу у Чачку – бисту, рад вајара Живорада Максимовића Макса, која је постављена испред улаза у основну школу у Љубићу, која и носи име славног устаника.

Испод споменика на Љубић брду, 2007. године почела је градња цркве посвећене Светом кнезу Лазару, а 2013. овај храм је освештан. (Родољуб Петровић, Прича о Љубићу“, Чачак, 2004; „Љубићки векови“, Чачак 2015; Милош Тимотијевић, „Бој на Љубићу у званичној репрезентативној култури Чачка током 19. и 20. века“, Историјски институт Београд, Међуопштински историјски архив Чачка, Зборник радова, књ.31, 2016).

В.Т.

 

 

 

 

Оставите одговор