Foto-galerija Kultura

OTVORENA IZLOŽBA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI I NARODNOG MUZEJA IZ ČAČKA

GRADINA NA JELICI, UTVRĐENI CENTAR U ILIRIKU 6. VEKA I VIŠESLOJNO ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE

-Izložbu su u Galeriji SANU u Beogradu, 26. aprila, otvorili akademik Dušan Otašević, direktorka Narodnog muzeja Delfina Rajić, profesor dr Mihailo Milinković, arheolog, rukovodilac istraživanja i akademik Miodrag Marković.

U organizaciji Galerije Srpske akademija nauka i umetnosti i Narodnog muzeja Čačak, uz podršku Opštine Lučani, u Galeriji SANU u Beogradu, u sredu, 26. aprila, svečano je otvorena izložba “Gradina na Jelici. Utvrđeni centar u Iliriku 6. veka i višeslojno arheološko nalazište” autora, dr Mihaila Milinkovića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenja za arheologiju. Izložba će u Galeriji SANU biti postavljena do 21. maja. U ime Galerije SANU, prisutne akademike, goste iz Čačka, Lučana i Beograda, pozdravio je akademik Dušan Otašević. Svečanosti otvaranja izložbe prisustvovali su predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić, pomoćnik gradonačelnika Čačka Vladan Milić, predsednica opštine Lučani Vesna Stambolić, brojni članovi Udruženja Čačana i kulturnog i javnog života u Beogradu. O istorijatu istraživanja Gradine na Jelici u svom obraćanju govorila je Delfina Rajić, direktorka Narodnog muzeja iz Čačka, a dr Mihailo Milinković o rezultatima istraživanja.

PROFESOR DR MIHAILO MILINKOVIĆ PREDLAŽE FORMIRANJE ARHEOLOŠKOG PARKA

Istraživanjima Gradine već 33 godine rukovodi profesor dr Mihailo Milinković, koji je ovom prilikom rekao:

– Ja sam radio na raznim lokalitetima i vršio iskopavanja, ali sam se  samo na ovom zadržao tako dugo, uporno i s razlogom. A razlog je sam period kome većina nalaza Gradine na Jelici pripada. To je period tranzicije između antike i srednjeg veka, a tranzicijom nazivaju i ovo vreme u kome mi sada živimo. A kakva je bila ta tranzicija? Jedan deo o tome znamo na osnovu retkih sačuvanih pisanih izvora, a sve veći deo rekonstrukcije naše prošlosti dolazi u ruke arheologiji i arheolozima. To pokazuju i ove vitrine, ovi kameni spomenici oko nas, i konačno i ove retke freske iz 6. veka, iz vremena kada je Justinijan u Carigradu podigao Aja Sofiju. Svi ovi predmeti i ti naši nalazi su izvučeni ispod šumskog korenja, bukvalno. To se, pre svega, odnosi na ove freske, iznad njih su bukve i jele rasle, oni nam govore o tome. To su predmeti tzv. materijalne kulture. Tako posmatrani i stavljeni u širi regionalni kontekst, oni nisu pri dnu lestvice važnosti, naprotiv, smem da kažem, kad je jugoistok Evrope u pitanju, da Gradina na Jelici zauzima već odavno značajno mesto u Evropi i ne samo na vizantijskim lokalitetima, s obzirom da se ona nalazi na strateški izuzetno važnom mestu. To je taj položaj u kome je još 1865. godine uživao pionir naše arheologije Janko Šafarik, opisujući predivan pogled na celu srpsku zemlju. U naučnom smislu, ona je opravdala sva sredstva koja su u nju uložena.

Gradina na Jelici se nalazi na deset minuta od najvažnijih magistralnih puteva u našoj zemlji, ima idealan položaj, i bilo bi jako lepo ako bi se, na teritoriji Opštine Lučani, koja je pomogla ovu izložbu i kojoj sam zahvalan, ta predivna teritorija u netaknutoj prirodi afirmisala i polako pretvorila u arheološki park. Mislim da bi to bilo korisno za samu opštinu i za okolinu Čačka, koja nije baš prebogata arheološkim nalazištima.

VLADIMIR KOSTIĆ, PREDSEDNIK SANU: KOLIKO O SEBI MALO ZNAMO

-Ova izložba je jedan od događaja koji ilustruje koliko malo znamo o sopstvenoj zemlji, šta sve ona krije i kakve lepote zapravo možemo naći tamo gde se najmanje nadamo, u našem sopstvenom dvorištu. Ta vrsta nekakvog osećaja inferiornosti je negde utkana sada u zadatke Akademije, da pokažemo šta sve imamo, šta sve možemo.

Počeli smo sa izložbom likovnih umetnika, akademika u Čačku. Danas nam Muzej iz Čačka vraća ovom zaista sjajnom i uzbudljivom izložbom. Pozivam posebno mlade da dođu i vide da se na ovim prostorima radilo, živelo i stvaralo sa osećajem za pragmatiku s jedne strane, ali i za lepotu, s druge strane. Dakle, ova izložba nas upućuje na to da o sebi samima jako malo znamo. Akademija je uvek bila otvorena za kulturne događaje iz unutrašnjosti, ali se to malo prepoznavalo, zbog toga što ni mediji to nisu hteli da vide. Nije Akademija zatvorena ustanova, imate moju reč.

Zorica Lešović Stanojević

(Ceo tekst u najnovijem broju „Čačanskog glasa“)

Ostavite odgovor