Aktuelno Politika

DRAGAČEVSKA  „ŠARENA SELA“

GEOGRAFSKI ZAVIČAJNIK (20)

Nadgrobni spomenici i krajputaši

„Obrađeni kamen niti ume šta da sakrije, niti može šta da zaboravi“, Ivo Andrić

01
Foto: D. Đolović
1 Lapidarijum, detalj - (foto Simonida Nikolic)
Lapidarijum -detalj, foto: Simonida Nikolić

Kulturno-istorijskom nasleđu Zapadne Srbije, a pre svega Dragačeva, neizbrisiv trag daju nadgrobnici kamenorezaštva – stameni razbacani krajputaši i zbijeni plavetni grobljaši sa nebom spojeni, ukazujući na vreme kada narodna umetnost pronalazi novi način da ukaže kroz kamen, rečju i oslikanom šarom, na opštu duhovnost i karakteristike  starinske seoske zajednice. Krajem 18. i početkom 19. veka (posebno u vreme Karađorđa i Miloša) u narodu se javlja potreba da nešto od svog usmenog govora i prenošenja suštine svog bitisanja rečju, zapiše, nacrta, oslika…

Parafraziraćemo Radojka Nikolića, najznačajnijeg istraživača ovog fenomena: Na čemu i gde zapisuju i slikaju? Na kamenu, na groblju!

02
Foto: D. Đolović

Nije se seoski čovek opredelio ni za hartiju, ni za drvo, već za kamen. On ga najpre kleše i ukrašava za nadgrobnike, pa tek dosta kasnije za stambeno-građevinske potrebe. Ispisivanjem, klesanjem i ukrašavanjem šarama i oslikavanjem uvodi novo zanimanje – kamenoresce.

Urezujući kamene tablice narodnog znanja i poznavanja, oni su označavali razdoblje u kome se selom, umesto – to je pričano, kazivalo – to je zapisano i naslikano

Groblja se lišavaju usmenog kazivanja pa ćutke povedaju i pesmare. Rukopisom kazuju, objavljuju, razlažu, daju na znanje, slovom prijavljuju, odaju, svedoče i prokazuju. (Radojko Nikolić, Kamenopisci narodnog obraza, Čačak, 1998, str 11-13.)

Dragačevski kamenoresci su najbrojniji i najzboritiji. Jedan od najstarijih, po majstorstvu neprevaziđen,  jeste Radosav Čikiriz. Oni su izgrađivali kamene rukotvore i daleko izvan Dragačeva. Slikarski su bili na uzornoj visini, a kaligrafskim usecanjem slova  dostizali u umetnosti pisanja najviše što se u kamenu moglo. Na spomenicima se obavezno urezuju krstovi i druga hrišćanska ornamentika, na nekim – golubovi i grožđe; majstorima – alatke;  ženama – srpovi, igle za pletenje; ljudima iz vlasti – kmetovski štapovi, pečati; domaćinima – štapovi i buklije; mladima – saksije sa cvećem; vojnicima – puške, redenici, na grudima ordenje. Na velikom broju nadgrobnih spomenika i krajputaša u kamen su uklesane i cele ljudske predstave, posebno ratnika, ali i mladića i devojaka.

03
Foto: D. Đolović

Spomenici od peščara su obavezno bojeni. Dominira plava boja, a u epitafima su jarkim bojama ispisana imena. Groblja često izgledaju šarena, a u narodu je poznata izreka za onoga ko umre: „otišao u šareno selo“. Dragačevski kamen peščar sam se nudio klesarima, jer je njegova mekoća omogućavala  laku obradu i izvođenje najzahtevnijih rezbarskih zahteva.

Kamen peščanik. Porozan, lak za obradu . Nije dugovečan.  Lako prima  i upija boju. A boje  – čitav spektar. Pa su zbog toga groblja ponekad plava, žuta, crvena i zelena. Zavisilo je od majstora i kraja u kome niču i koji žale i slave. Crna boja je retka. Najređa. Ona, uostalom, nije nametljiva. Uvek je prisutna plava linija koja opiše ramena, istakne stas, uvojniči stav ili devojačke grudi. Plava linija života i smrti…

Plava linija otela je od kamena srpske vojnike. Plava linija hrabrosti i junaštva. Plava linija otpora. Ne zbunjuje suzom, nadovezuje se na vesele grobljanske zastave ili zelenilo živica kraj druma, ne spominje užas smrti zbog potomstva. Pored vojnika prse grudi šaljivdžije i hajduci, vinopije i seoski harmonikaši. Život im je bio neobičan… Improvizacija je smela. Klesar se poigrao oblicima. Rodio kameno lice. (Branko V. Radičević, Plava linija života, Beograd, 1961.)

Foto: D. Đolović
Foto: D. Đolović

markica-geografski-zav-za-projekatU Guči se od 1984. godine nalazi Muzej nadgrobnika i krajputaša. U tri sobrašice, smešteno je nekoliko desetina grobnih kamenova, među kojima su i oni uvršteni u najlepše primerke „plave narodne plastike“.  Tu su pre svega da bi bili sačuvani od propadanja, prezentovali posebne i neprolazne vrednosti (starošću, sadržajnošću, epitafima, likovnim elementima) ovog, u Srbiji jedinstvenog, Muzeja. U tri objekta predstavljena su 33 spomenika, tematski razvrstana u desetak skupina. Muzej upućuje i na pohode grobljima u selima širom Dragačeva, gde se nalaze najlepši primerci ovog jedinstvenog graditeljsko-umetničkog kulturnog dobra.

U zaštićena kulturna dobra Dragačeva spada i groblje u Negrišorima, na kome se nalazi grupisano najviše nadgrobnih spomenika visoke umetničko-graditeljske vrednosti.

Dragan Đolović, Turistička organizacija Čačka

Ostavite odgovor