“JEDAN TOČAK SMO ZAVRTELI U POGREŠNOM PRAVCU”

SELA – PRIVREDNI I TURISTIČKI POTENCIJALI GORNJEG MILANOVCA

S obzirom na to da ovim serijalom tekstova “Čačanski glas” istražuje privredne i turističke potencijale sela na teritoriji Gornjeg Milanovca, analizira koliko su oni iskorišćeni i kakvi su planovi opštinskog rukovodstva i samih meštana da ih što bolje predstave javnosti i potencijalnim investitorima, ovoga puta smo razgovarali sa Petrašinom Jakovljevićem, generalnim direktorom veoma uspešne kompanije “Metalac” i potpredsednikom Privredne komore Srbije. Kao stipendista ove firme, za više od tri decenije neprekidnog rada, Jakovljević je prošao sve faze i napredovao, od glavnog inženjera tehnologije mehaničke obrade limova, preko prvih pozicija u tehničkoj pripremi i sektoru proizvodnje, do funkcije generalnog direktora “Metalca”, koju je preuzeo 1. aprila 2005. godine. Pored toga, Petrašin Jakovljević aktivno učestvuje u radu menaxerskih i privrednih organizacija i asocijacija.

 

“Metalac” je primer preduzeća koje je uspešno privatizovano. Koji je recept za uspeh jedne firme?   

– Kompanija “Metalac” je osnovana 1959. sa 37 zaposlenih, a kao akcionarsko društvo posluje od 1998. godine. U saradnji sa “Slobodom” iz Čačka, 1961. godine ovo preduzeće je počelo da proizvodi posuđe. Do devedesetih godina “Metalac” je proizvodio i razvijao samo emajlirano posuđe. Međutim, kada je došlo do raspada bivše Jugoslavije, počeli smo da razmišljamo i o drugim programima, tako da smo uvrstili i posuđe koje je tada bilo traženo na svetskom tržištu, teflonizirano na čeliku, a kasnije i na aluminijumu. Od 1998. godine uvodimo i liniju inoks posuđa. Potom je napravljena i fabrika sudopera. Kada smo ostali bez trgovinskih lanaca koji su prezentovali i prodavali našu robu, u drugoj polovini devedesetih godina počeli smo da razvijamo i trgovinu. “Metalac” je danas ozbiljan trgovinski lanac koji u Srbiji ima 75 maloprodajnih objekata, specijalizovanih radnji, sa najboljom robom ove vrste. Istovremeno se širio i program sudopera, a 1982. smo počeli i proizvodnju kazana za bojlere. Danas imamo i fabriku bojlera. U međuvremenu, 2003. smo kupili lokalnu trgovinu “Proleter”. Trebalo nam je puno vremena da je podignemo na nivo koji odgovara današnjem potrošaču. Imamo i naše “firme ćerke” u Moskvi, Kijevu, Zagrebu i Podgorici koje se bave prodajom naših proizvoda u tim državama. Krajem 2005. smo izvršili decentralizaciju firme, gde smo svaki biznis odvojili kao posebno društvo. To je bio dobar potez, koji nam je omogućio brži rast i bolji nastup na tržištu. Proizvodnju ambalže i preslikača, dekoracija na šerpama započeli smo devedesetih godina. Ambalažu više radimo eksterno, nego za interne potrebe. Nije velika fabrika, ali je dobar sevris ostalim našim preduzećima. Imamo i dobar dizajn studio koji prati sve svetske trendove. U septembru 2015. odine kupili smo Fabriku automobilskih delova – FAD. Pošto je u veoma lošem stanju, sada ulažemo u njen razvoj, istrajni smo i verujemo da će za određeni period postati dobra firma. Poznato je da je “Metalac” jedan od najboljih primera uspešne privatizacije. Reč je o izvozno orijentisanoj firmi, program posuđa izvozimo više od 70 odsto, a bojlera oko 50 procenata, sudopera takođe… Osvajamo inostrana tržišta, što nije nimalo lako pored velikih svetskih firmi. Iza ovakvog postepenog razvoja i uspeha stoje odgovorni i vredni ljudi kojima je na prvom mestu interes firme, a ne lični.

Da li je danas u Srbiji teško stvoriti uspešnu firmu, posebno mladim ljudima?  

– Mi smo jedan točak zavrteli u pogrešnom pravcu. Naši najbolji, najkvalitetniji mladi ljudi odlaze iz zemlje. To je ključni problem ovog društva i nacije. Mnogo je razloga zašto odlaze, devedesetih godina su možda bežali od ratnih dešavanja, ali potom je bilo i sasvim drugih razloga. Posle 2000. do danas ništa se nije promenilo. Smatram da nismo izgradili društvo koje poštuje sistem vrednosti, ohrabruje najkvalitetnije mlade ljude da se ovde bave ozbiljnim biznisom. Mi i kao narod imamo problem, smetaju nam ljudi koji su nešto stvorili, često ih prozivamo. To nisu dobre poruke za mlade najkreativnije ljude, jer oni razmišljaju samo o tome gde da odu kada završe škole. Sve razvijene zemlje, a mi to možda ne vidimo, koje hramaju za kvalitetnom radnom snagom, imaju bolju bazu podataka ko i šta studira, odnosno koji su studenti najuspešniji. Oni najbolji su već izvrbovani na drugoj ili trećoj godini fakulteta. Mislim da se država mora ozbiljnije zabaviti mladim ljudima, mora naći način da ih stimuliše da ostanu da žive ovde. Jer, samo oni mogu da nas vode napred. Priznali mi, ili ne, u zemlji nam ostaju prosečni kadrovi i oni ispod proseka, koji odlučuju o sudbinama ostalih. To nije dobro. Naši mladi kada odu u svet vrlo brzo zauzmu visoke pozicije u najboljim korporacijama. Bojim se da je i u obrazovanju sve lošiji kadar koji uči mlade. U naše vreme profesori su bili veoma školovani i poštovali su znanje. Ali, ovo nije samo naša realnost, već i ostalih manje razvijenih država. Naravno, najrazvijenije zemlje to dobro koriste, uzimaju naše najobrazovanije ljude. Mi ih školujemo, a oni dobijaju odlične stručnjake. Puno toga fali da bi mladi, stručni ljudi ostali da žive u Srbiji, i čitav problem treba dobro analizirati i pronaći najbolje rešenje.

Petrasin Jakovljevic

Nema privrede bez investicija, a za investitore je potreban povoljan poslovni ambijent. Šta nama nedostaje?  

– Normalno da nema privrede bez investicija. Nama je potreban značajno veći rast industrijske  proizvodnje. Ipak, nešto se događa, otvaraju se novi pogoni. Bilo bi dobro kada bi se otvarali pogoni sa nekom većom dodatnom vrednošću, kada bi investitori više ulagali u opremu. Ali, mi državu ne možemo razvijati bez većeg učešća domaćih investitora. Upravo zbog toga je potrebno ohrabriti ljude.  U Gornjem Milanovcu ima viška stambenog prostora, jer ljudi koji ne mogu da nađu posao odlaze u druge, veće gradove, posebno u Beograd.  Objektivno, van koridora i autoputeva mi nemamo razvijenu infrastrukturu. Sva proizvodnja je uglavnom skoncentrisana oko Subotice, Inđije, Mitrovice, Jagodine, Niša, Leskovca…, ne zato što su tamo kvalitetniji ljudi, nego što investitori tamo imaju razvijenu infrastrukturu. Kada je reč o našoj sredini, biće dobro kada da se završi autoput od Preljine do Pojata, stvoriće se preduslovi za dolazak investitora sa strane, a mladi će moći da nađu posao u svojoj sredini. Pored toga, aerodrom u Lađevcima bi mnogo značio za privredu ovog kraja.

Privreda Opštine Gornji Milanovac je jedna od najrazvijenijih u Srbiji. Da li su i koliko iskorišćeni privredni potencijali gornjomilanovačkih sela?  

Kada je reč o privredi Gornjeg Milanovca industrijska proizvodnja je značajno veća, nego u ostalim gradovima. Pored “Metalca”, ima puno firmi koje jako dobro posluju, “Spektar”, “Papir print”, “Zvezda helios”, “Takovo”, “Tipoplastika”… Kada je reč o potencijalima sela, Milanovac se ne razlikuje od drugih sredina. Mi imamo problem življa, nema naroda u selima. Dolaze ljudi sa strane, kupuju domaćinstva, započinju uzgajanje kultura koje ovde uspevaju, ali sve je to malo. Gornji Milanovac ima pogodne uslove za razvoj stočarstva i voćarstva. Međutim, osim što je potrebno puno vremena da se stvori velika i uspešna proizvodnja, posedi su mali da bi se neko ozbiljnije bavio biznisom, a domaćinstva su staračka. Na stare se naravno ne može “osloniti”, a ne puno ni na njihove potomke. Trenutno stanje se ne može mnogo promeniti dok ne bude više ljudi koji će se preduzetnički ponašati, odnosno iskoristiti potencijal ovog podneblja.

 

Dobitnik ste brojnih nagrada i priznanja, među kojima su Kapetan Miša Nastasijević i menaxer godine, što takođe potvrđuje da je iza Vašeg uspeha veliko znanje i iskustvo. S obzirom na to da ste uključeni u rad mnogih privrednih organizacija, da znate sve prednosti i nedostatke naše privrede, imate li neki uopšteni savet da bi nam bilo bolje?  

– Ne volim da savetujem. Smatram da mediji moraju da se bave ozbiljnim stvarima. Moramo narod da oslobodimo od tablida. U našem okruženju se uglavnom priča o serijama i rijaliti programima. Ne kažem da to treba zabraniti, ali treba oporezovati do te mere da se elektronskim medijima ne isplati da ih prikazuju. Umesto tabloidima i rijalitima, bavićemo se ozbiljnim temama, životom, realnim stvarima. Mi moramo dobro da sagledamo šta su prave vrednosti, od čega se može živeti, šta nam može biti perspektiva društva. Moramo da izgradimo hijerarhijski i pravno uređenu zemlju, najpre svojim primerom. Naša generacija to nije uspela, ali se nadam da će neke mlađe hoće. Globalno, najvećio deo vrednosti koje smo imali, uspeli smo da zaboravimo i da se okrenemo nekim drugim, nebitnim stvarima.

Nela Radičević

GM

“METALAC”

Danas “Metalac” po osnovu vlasništva u kapitalu ima 14 zavisnih društava sa kojima je povezan u Grupu, a čine ga po pet proizvodnih i trgovinskih na domaćem i četiri trgovinska društva u inostranstvu. Sva četiri zavisna društva u inostranstvu bave se prvenstveno plasmanom “Metalčevih” proizvoda. Sva proizvodna društva nalaze se u Srbiji, u Gornjem Milanovcu. “Metalac posuđe” je najstarije i najveće zavisno društvo koje se bavi proizvodnjom emajliranog, inoks i non-stick posuđa; “Metalac inko” proizvodi inoks i granitne sudopere i Granmatrix kompozitne ploče; “Metalac bojler” proizvodi bojlere, a “Metalac print” se bavi proizvodnjom kartonske ambalaže i preslikača za posuđe. Od septembra 2015. godine je preuzeo i Fabriku automobilskih delova – sada “Metalac FAD”.

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor