ZBOG KNJIGE, OD ČIKAGA DO VROCLAVA…

INTERVJU: DR BOGDAN TRIFUNOVIĆ, DIREKTOR GRADSKE BIBLIOTEKE I PREDSEDNIK BIBLIOTEKARSKOG DRUŠTVA SRBIJE

Autor: Zorica Lešović Stanojević

 

 

 BOGDAN 1Direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ dr Bogdan Trifunović je zajedno sa bibliotekarima Čačka i Srbije imao intenzivno leto. Kao mlad i obrazovan čovek koji se bavi i strukom i naukom, nije propustio mogućnosti da, kada je reč o bibliotekarstvu, ide u korak sa svetom. To mu je omogućilo učešće na nekoliko međunarodnih foruma: Svetskom kongresu bibliotekara u Poljskoj, u organizaciji vodeće svetske asocijacije biblioteka i bibliotekara IFLA i Godišnjoj konferenciji Američkog bibliotečkog udruženja (ALA) u Čikagu. Za „Glas“ nam govori o iskustvima, saznanjima i standardima koje  je doneo sa ovih svetskih susreta i šta nas to novo očekuje u novom zdanju Gradske biblioteke …

Stručno usavršavanje i praćenje standarda u bibliotekarstvu je i Vašom funkcijom predsednika Bibliotekarskog društva Srbije postalo vidljivo i na međunarodnom planu?

Funkcija predsednika Bibliotekarskog društva Srbije je volonterska pozicija u četvorogodišnjem mandatu, koja zahteva značajno vreme i energiju, ali me ispunjava osećajem da se ipak može nešto uraditi od interesa za zaposlene u oblasti kulture. Kroz najstarije bibliotečko udruženje, koje u 2017. godini slavi sedam decenija od osnivanja, i jedno je od najmasovnijih udruženja u kulturi u Srbiji uopšte, rad srpskih bibliotekara dobija međunarodnu vidljivost koju teško da može da nadmaši bilo koja pojedinačna ustanova ili lični uspeh. U tom smislu jedna od mojih osnovnih misija kao predsednika Društva jeste u zagovaranju udruživanja i vraćanja ideji zajedničkog nastupa kada je to potrebno i moguće, jer smo prethodnih par decenija svedoci partikularizacije struke i zatvaranja u uske profesionalne interese, što dovodi i do nezainteresovanosti za poslove ili status kolega koji možda rade na drugom spratu iste zgrade.

BOGDAN 2

 

Koliko srpsko bibliotekarstvo kasni za svetskim/evropskim standardima?

Ne kasni mnogo na nivou obrazovanosti ili praćenja trendova, ali kasni kada su u pitanju infrastrukturni projekti i ulaganja. Dovoljno je posetiti biblioteke u nama bliskoj Sloveniji da se razume ovaj stav. Postoji još jedna oblast gde ima mogućnosti za poboljšanjem, a to je strateško opredeljenje države da se kroz investicije promeni i percepcija biblioteka kao depoa za knjige.

Bibliotekarstvo već odavno nije samo puka pozajmica knjiga, danas se definiše kao bibliotečko-informaciona delatnost. Koliko će informatika uticati na udaljavanje čitalaca od knjige?

-Ključni deo vašeg pitanja leži u problemu marginalizacije knjige, čitanja i kulture u savremenom društvu opterećenom već dugotrajnim procesom materijalnog, ali rekao bih i duhovnog osiromašenja. Tu su biblioteke samo jedan od činilaca izlaza iz tog stanja, ali mislim ne i najvažniji. Sa druge strane, biblioteke su već dugo u procesu transformacije,m uslovljene promenama u društvu, ekonomiji i tehnologiji, a informaciono-komunikacione tehnologije su tu važan faktor promena. Mislim da tehnologija neće jednostrano uticati na udaljavanje, već će omogućiti i drugačiji pristup knjigama u digitalnom, video ili audio obliku, što je zahtev i vremena u kom živimo. Sve analize pokazuju da bez obzira na ekspanziju interneta i digitalnih tehnologija, kao što su elektronske knjige, knjiga u papirnom obliku i dalje nalazi put do čitalaca i kupaca, što ukazuje da je realniji scenario simbioze štampanih i elektronskih izdanja u budućnosti.

Ministarstvo kulture je u punom iznosu podržalo projekat BDS za mobilnost umetnika i profesionalaca „Bibliotekari na putu: 1.000 kilometara do 1.000 ideja“. Zahvaljujući, pored ostalog, i njemu, posetili ste biblioteke u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj. Kakva ste iskustva u tim posetama stekli i poneli?

Taj projekat je upravo osmišljen kako bi kolege iz Srbije imale priliku da prisustvuju u većem broju najvažnijem svetskom kongresu naše struke, a koji je u 2017. godini organizovan u Vroclavu. Pošto se putovalo autobusom, odlučeno je da se poseti jedan broj biblioteka na tom putu i kolege s kojima sam bio jednodušno dele osećaj oduševljenja viđenim ustanovama, koje su u prethodnih dvadesetak godina redom renovirane ili izgrađene.

BOGDAN 3

Iako ne govorimo o najrazvijenijim državama Evrope i sveta, bili smo svedoci šta za ljude u tim gradovima znače moderne ustanove kulture sa stanovišta celoživotnog obrazovanja, informacione pismenosti ili kulturne scene. Tako da smo zaključili da su jake ustanove kulture centri oko kojih se okuplja i identifikuje lokalna zajednica.

Bili ste nedavno učesnik i izlagač jednog od tri rada iz Srbije, odabrana na Svetskom kongresu biblotekara u Vroclavu u Poljskoj? Šta su dostignuća i ciljevi IFLA?

-IFLA je najznačajnija svetska asocijacija biblioteka i bibliotekara, ta skraćenica se u celom bibliotečkom svetu izgovara sa poštovanjem. Ovo je bilo moje drugo učešće na tom kongresu sa prihvaćenim radom u dosadašnjoj karijeri, jer se kongres svake godine seli na drugi kontinent. Bez obzira na realne teškoće uživog praćenja rada IFLA, pre svega zbog materijalnih troškova, IFLA je omogućila da se bibliotekari ujedine u cilju jačanja pozicije biblioteka u svetu 21. veka. Jedan od najznačajnijih projekata IFLA zove se „Globalna vizija“, njim se utvrđuju budući prioriteti za pozicioniranje bibliotečko-informacione delatnosti u okviru globalnih ciljeva koje su Ujedinjene nacije postavile za dostizanje do 2030. godine. Fondacija Bila i Melinde Gejts je ovaj projekat podržala za narednih deset godina sa donacijom od preko 31 milion dolara.

Šta je bila tema Vašeg rada, kako se kotira bibliotekarstvo lokalnih sredina poput naše, u odnosu na lokalne sredine u Evropi?

-Moj rad se bavi iskustvom Centra za digitalizaciju Biblioteke u Čačku u digitalizaciji i zaštiti kulturnog nasleđa Čačka i okoline u digitalnom obliku. Pošto je ovo najstariji takav centar među javnim bibliotekama Srbije, ne propuštamo da kroz naše radove i prezentacije promovišemo ono što je urađeno od 2007. godine, kao i aktuelne projekte koje ne rade druge biblioteke, poput očuvanja zapisa na prevaziđenim audio-video medijima ili digitalizacija fabričkih listova nekadašnjih privrednih giganata čačanskog kraja. Ove teme su retkost za javne biblioteke u svetu, u SAD je nezamislivo da se time bavi neka gradska biblioteka zbog kompleksnosti opisanih poslova i potrebnih resursa, ali moj stav je oduvek bio da je neophodno prepoznati rizike koji postoje za kulturno nasleđe jedne sredine i da je potrebno na vreme reagovati. Zbog takvog opredeljenja i podrške koju sam tražio i dobijao, Čačak ima najproduktivniji i najrazvijeniji Centar za digitalizaciju građe u bilo kom obliku, izvan kruga nacionalnih institucija Srbije.

Ovog leta bili ste i u Čikagu, kojim povodom, kako funkcionišu biblioteke u Americi, šta je na vas uostavilo utisak?

-To je bio moj treći boravak u SAD od 2002. godine, a drugo učešće na Godišnjoj konferenciji Američkog bibliotečkog udruženja (ALA). Sama konferencija je ogromna, sa oko 15.000 učesnika, a ja sam ove godine govorio o otvorenom pristupu znanju i informacijama u praksi biblioteka Srbije, na poziv Sekcije za međunarodnu saradnju ALA. Američke biblioteke su razvijene i korišćene, a njihova sposobnost da u tehnološkom smislu prate novine je za nas u Srbiji još uvek daleki san. Doduše, treba reći da je to povezano i sa izuzetno razvijenom izdavačkom industrijom, pa su biblioteke u SAD podržane kroz svoje budžete da mogu da prate trendove i plate usluge drugih kompanija kojima se obezbeđuju novi ili bolji servisi za korisnike.

USKORO NOVE USLUGE U NOVOJ I NAJMODERNIJOJ BIBLIOTECI U SRBIJI

Koje stručne novine ćete „useliti“ u novu zgradu Biblioteke?

-Sredinom 2018. godine nova zgrada trebalo bi da bude spremna za opremanje i useljenje. Važno je istaći da će nakon rekonstrukcije i dogradnje objekta Doma vojske, nova zgrada biti najmodernija i jedna od najvećih javnih biblioteka u Srbiji, naravno, ukoliko budu uvaženi argumenti stručne javnosti zašto je neophodno da to bude samo Biblioteka. Nova Biblioteka će omogućiti da dobijemo prostor za odeljenja i usluge koje smo odavno trebali da imamo u gradu: velika čitaonica za studente i učenike, elektronska čitaonica, prostor za tinejdžere i mlade sa odeljenjem za audio i video kolekcije, multimedijalnu salu, veliku salu za programe i skupove, letnju pozornicu, galerijski prostor za izložbe knjiga i drugog bibliotečkog materijala, prostor za legate i posebne kolekcije, odeljenje strane knjige, depo itd. Sve navedeno su novine za nas, jer nismo imali dovoljno prostora da omogućimo te usluge, ili da smestimo sve zbirke knjiga koje imamo, kao u slučaju legata ili knjiga na stranim jezicima.

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor