Izložba svojeručnih zapisa Milivoja Filipovića

Otvaranjem izložbe svojeručnih zapisa – krasnopisnih marginalija iz Legata Filipovića pod nazivom „Odjek prošlosti : Zapisi Milivoja Filipovića“ autora mr Marijane Matović i Mirka Drmanca, Biblioteka je u petak, 8. septembra 2017. godine obeležila Međunarodni dan pismenosti.

Legat Milivoja i Božidarke Filipović koji je smešten u Naučno odeljenje Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ broji oko 4.000 izvanredno očuvanih knjiga i časopisa koji su zaveštani 1948. godine tadašnjoj Gradskoj knjižnici i čitaonici u Čačku. Najvišu vrednost ove zbirke-legata, koja je 2013. godine proglašena kulturnim dobrom od velikog značaja, čini to što je ovo jedna od najočuvanijih zbirki knjiga i periodike objavljenih od sredine 19. veka na srpskom jeziku. Ipak, ono što je čini posebnom jesu svojeručni zapisi  na marginama Milivoja Filipovića.

Milivoje Filipović (Ravna Gora, 1871 – Čačak, 24. jun 1941) bio je čuveni učitelj, školski nadzornik, erudita, bibliofil, čovek širokih interesovanja. Čitavog radnog veka pasionirano je čitao. Zajedno sa suprugom Božidarkom sistematski je za zajedničku biblioteku prikupljao knjige koje su u časovima odmora bile izvor zadovoljstva, veza sa svetom ili uteha u samoći.

Na marginama gde je Filipović krasnopisom beležio, sačuvane su primedbe i komentari: o mestima kupovine i čitanja knjiga, malo poznate zanimljivosti iz života znamenitih ličnosti, stvarni događaji i likovi koji su inspirisali nastanak nekog književnog dela i još mnogo toga. Posetioci izložbe mogu da saznaju da je roman „Seoska učiteljica“ nastao prema istinitom događaju s kraja 19. veka, kao i da je junak romana „Robinzon Kruso“ zaista postojao i da se zvao Aleksandar Selkirk.

Filipović nam takođe ostavlja mišljenje o Dostojevskom i njegovom romanu „Zločin i kazna“. Zločin i kazna postavlja jedno od najosnovnijih pitanja moralnosti: o pravu čoveka da odlučuje o sudbini drugih ljudi na osnovu svog ubeđenja da su oni potrebni ili štetni za čovečanstvo. Osim što pokazuje istančan čitalački ukus, Filipović na marginama ostavlja svedočanstvo o duhu jednog doba, pa je ovaj legat  od izuzetnog značaja za sve koji se bave istorijom književnosti, istorijom kulture, etnologijom ili dijalektologijom, rekao je prilikom otvaranja izložbe direktor Biblioteke, dr Bogdan Trifunović.  Publika je od autora izložbe, bibliotekara Naučnog odeljenja, mr Marijane Matović i Mirka Drmanca čula neke detalje iz biografije legatora, ali i šta ovu postavku čini.

Izložba „Odjek prošlosti : Zapisi Milivoja Filipovića“ obuhvata oko trideset knjiga i fotografija što je samo jedan mali deo bogatog fonda legata Filipovića. Osim najupečatljivijih marginalija Milivoja Filipovića, izložen je i njegov rukopisni Katalog knjiga, nekoliko reprezentativnih izdanja izdatih pre 1867. godine (najstarijih publikacija iz Legata) među kojima je posebno mesto dobila ona najstarija „Golubica“, sv. 5 (1843 -1844).

Prošle godine, povodom 145 godina od rođenja i 75 godina od smrti Milivoja Filipovića, Biblioteka je objavila knjigu „Katalog legata Milivoja i Božidarke Filipović“, kapitalno izdanje koje je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja RS. Sugrađani koji su prisustvovali otvaranju imali su priliku i da dobiju ovo vredno izdanje na poklon.

Izložbu „Odjek prošlosti: Zapisi Milivoja Filipovića“ možete pogledati do 10. oktobra 2017. godine u Pozajmnom odeljenju za odrasle čitaoce Gradske biblioteke u Čačku.

Izvor: Gradska biblioteka

Ostavite odgovor