Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sećanje na Usekovanje glave Svetog Jovana

21199-sveti-jovan-280x425Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sećanje na Usekovanje glave Svetog Jovana

U narodu ovaj praznik je poznatiji kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Njegov glavni praznik je 20. januar, spomen na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan, zbog čega se ovaj svetac naziva Jovan Krstitelj.

Mučenička smrt, Usekovanje glave svetog Jovana, se praznuje 11. septembra, a praznik se u mnogim krajevima naziva i Jovan Sekovan. Srbi veoma poštuju ovog svetitelja, tako je i česta slava Ivanjdan, 7. jula, kada se obeležava rođenje sv. Jovana.

Otac sv. Jovana zvao se Zaharija i bio je sveštenik u jerusalimskom hramu. Njegova majka je bila Jelisaveta. Bili su pobožni i pravedni, ali nisu imali dece. Jednog dana im je Bog uslišio molitvu i poslao arhangela Gavrila da im javi da će dobiti sina i dati mu ime Jovan.

Zaharija nije mogao da poveruje u ovu vest, a anđeo mu reče da će onemeti i progovoriti tek kada se Božija ispuni. Jelisaveta je rodila sina i dala mu ime Jovan, a otac je tada ponovo progovorio.

Najveća radost sv. Jovana bilo je krštenje samog Spasitelja, Isusa Hrista, Sina Božijeg, ispunjenje njegovih propovedi.

On se nije plašio ni vlasti ni samog cara judejskog, a car Irod je bio ohol i loš, Rođenom bratu je oteo ženu, Irodijadu, koja je bila gora od njega. Sveti Jovan ih je javno prekorio, zato su ga bacilli u tamnicu. Carici ni to nije bilo dosta već je poželela da sv. Jovanu odseku glavu i donesu joj na tanjiru. I upravo odsecanja glave jednom ljudskom biću tokom zabave prepune alkohola i bluda, pokazuje koliko ljudski mozak može biti zao kada je pomračen grehom.

Vera i običaji 

Sveti Jovan se još naziva i Preteča Gospodnji, jer je došao pre Njega da ljudima javi da dolazi Spasitelj.

On je propovednik pokajanja, i jasno kaže svim ljudima, da bez pokajanja nema praštanja grehova niti spasenja. Propovedao je da će doći Sin Božiji, koji će očistiti od greha one koji se kaju, uvodio je ljude u reku Jordan i krštavao ih tako za oproštaj grehova.

Kod Srba današnji praznik ima dugu tradiciju i spada u grupu velikih praznika, koje naš narod posebno poštuje.

Prema narodnim običajima, danas se izbegava bilo kakav rad, i cela porodica posti i služe se liturgije u hramovima. Veruje se da se na današnji dan ne jede i ne pije ništa crveno, jer podseća na prolivenu Jovanovu krv, pa zato ne bi trebalo koristiti ni nož.

U nekim krajevima Srbije roditelji ne daju deci danas da jedu paradajz, jabuke, breskve i drugo voće crvene boje, radi napretka. U Istočnoj Srbiji se veruje da ne treba skinuti i crveni konac s ruke, ukoliko ga nosite, jer će vam ukoliko ga ne skinete od danas sve ići „naopako“.

Izvor: BKTVNews, Hrišćanska nauka pravoslavne vere/spc

Ostavite odgovor