Društvo

Čačanka dr Aleksandra Kolaković: Beogradske dame i varoška moda na razmeđi 19. i 20. veka umele su da zbune čak i Francuze

12246897_10208218806698361_2551915363716548486_n

Izvor: Večernje novosti

Beogradske priče: Srbija nije Sibir

Beogradske dame i varoška moda na razmeđi 19. i 20. veka umele da zbune čak i Francuze

DOLAZEĆI u Beograd na kraju 19. i pogotovo tokom prvih decenija 20. veka mnogi francuski intelektualci ostajali su zbunjeni. Iako su posedovali određena znanja o našem podneblju koja su bila veća nego kod prosečnog građanina Francuske, ipak nisu raspolagali sa dovoljno informacija o običajima i životu u ovom gradu.

O ovome govorimo sa dr Aleksandrom Kolaković, koja ovaj fenomen razlaže u knjizi “Susret sa Beogradom”. Do sada smo analizirali način na koji su Francuzi doživljavali gradske ambijente, međutim, utisak koji su na njih ostavljale beogradske dame očito je bio vredan zasebne priče i – vrlo upečatljiv.

VRAGOLASTE I NASMEJANE

ODAVNO nije tajna da su žene jedno od najlepših obeležja Beograda, a da njihova lepota ovaj grad čini posebnim. Međutim, nije to tekovina novih, modernih vremena, već se ponos Beograđana na njihove dame proteže još iz davnih dana.

Među onima koji su svedočili tome bili su francuski diplomati koji su službovali u našem gradu, ili su makar gostovali u njemu.

Dr Kolaković posebno citira Albera Malea, koji je u Beogradu krajem 19. veka proveo neprekidno dve godine. Po obrazovanju istoričar i diplomata širokog obrazovanja i raskošnog životnog iskustva, svakako je imao rafiniran ukus.

– Prilikom proslava i balova osetio je potrebu da proveri obrazovanost mladih Srpkinja – objašnjava dr Kolaković. -Dolazile su na zabave “Džokej kluba” u toaletama iz Pariza. Pritom su govorile tečan francuski i čitale literaturu na tom jeziku. Ipak, Alber Male je bio katolik i konzervativac, pa ga je začudio izbor knjiga koje su tadašnje mlade Beograđanke čitale, kao što je, na primer, “Emil”, “Dnevnik jedne žene” ili “Nova Eloiza”. Njegovom oštrom oku i radoznalom umu nije promaklo ni da Beograđanke rado prihvataju novu modu pristiglu iz Pariza i drugih evropskih centara.

Novogodišnji bal 1893. godine na njega je ostavio još burniji utisak.

“One su beskrajno iznad naših, francuskih devojaka – mislim sa mondenske tačke gledišta”, pisao je Male.

Francuski posmatrač govorio je kako se od devojaka sa njegovog podneblja “u takvim prilikama moglo izvući samo ‘da’ ili ‘ne’, ukoliko im niste rođak, brat ili drug iz detinjstva”.

– One ovde jedva čekaju da ćaskaju, i to čine na sebi svojstven način; dva puta ženstvenije i, ako je moguće, dva puta radoznalije, koketnije, vragolastije, nasmejanije nego što to čine Francuskinje.

ORIGINALNI KOSTIMI

SVETSKI putnik Pol Labe, u službi Normandijskog geografskog društva, posebno je hvalio vrednoću Srpkinja u izradi ručnih radova i pripremi ukusnih jela. U isto vreme u francuskoj štampi izlaze njegov spis o Srbiji, kao i članak “Žene Balkana” Maril Markovič.

– Ovi autori uočavaju veliku razliku među srpskim ženama koje žive na selu i onih u gradu – dodaje dr Kolaković. – Žena iz grada se približava tipu žene na Zapadu. Time je i patrijarhalni element vezan za život žene u Srbiji sve više bledeo.

Tako Alfons Mize, koji boravi u Beogradu 1912. godine, posebno uočava “elegantne žene i lepe radnje, prosto, ali otmeno odelo i držanje oficira”. Takođe, hvali lepotu originalnih kostima srpskih seljanki.

– Diplomata Male, koji je bio i učitelj kralja Aleksandra Obrenovića, po sopstvenom priznanju kaže kako je pre dolaska u Beograd bio poprilična neznalica što se Srba tiče – zaključuje naša sagovornica. – Tek nakon čitanja dela Sen Rene Tajandijea “Srbija: Karađorđe i Miloš”, shvatio je da je srpska istorija “lepa i vrlo uzbudljiva”. Na kraju prve decenije 20. veka pravnik, geograf i etnolog Pol Labe nepoznavanje Srbije u svetu uporedio je sa nepoznavanjem Sibira.

PROMENA SLIKE

STUDIJA “Imaginarni Balkan” Marije Todorove ukazuje na to da se predstava o stanovnicima ovog podneblja kao primitivnim varvarima i nasilnicima zaokružila u prvoj deceniji 20. veka, a da su Srbi u središtu ove slike zbog događaja iz 1903. i 1914. godine.

– Ipak, u Francuskoj se slika menjala. Utisci o Beogradu i njegovim stanovnicima, a posebno o modernizaciji grada koje su ostavili Francuzi gosti srpske prestonice stvarali su nove poglede na Srbiju – kaže dr Kolaković. – Potom su utkani u savezništvo i ideju večitog prijateljstva dva naroda.

HOTEL “IMPERIJAL”

FRANCUZI su ostavili beleške i o izgledu gradskih hotela i restorana. Alber Male je tako opisao hotel “Imperijal”, koji se nalazio u Ulici Vase Čarapića, pored Univerziteta. U njemu su odsedali ministri, državnici, profesori i novinari stranih listova.

– Isticao je kako ovaj hotel ima samo jedan sprat, ali je ipak bio zadovoljan smeštajem – kaže dr Kolaković. – Susedi su mu bili srpski ministri Stojan Ribarac i Živojin Veličković, kao i dopisnik engleskog lista “Standard”.

Restoran, koji je bio smešten u dvorištu, prema Maleovom opisu, prepunom bagremova i golubova, pružao je “solidnu uslugu, sa skupim vinom osrednjeg kvaliteta”. Stolovi su bili postavljeni na verande gde užasne freske dočaravaju aleje u parku, vodopade, statue i romantične ruševine.

Оставите одговор