DAN NARODNOG MUZEJA OBELEŽEN IZLOŽBOM KOLEKCIJE GRAFIKA GALERIJE DOMA VOJSKE SRBIJE

NA PUTU DUGOM 65 GODINA
Povodom 65 godina postojanja Narodnog muzejau Čačku, kompleksne ustanove koja se, po rečima direktorke Delfine Rajić,„brine okulturnom nasleđu Čačka i njegove okoline, uključujući i prostor Dragačeva i Ivanjice“,u sredu, 30. Avgusta, u Galeriji Narodnog muzeja u Čačku otvorena je izložba „Čitanje linije“, izbor iz dragocene kolekcije grafika Galerije Doma Vojske Srbije. Izložbom „Čitanje linije“ predstavljen je razvoj grafičke umetnosti pedesetih, šezdesetihi sedamdesetih godina 20. Veka na tlu Jugoslavije, koju odlikuje, pored pejzaža i portreta, sve veća zastupljenost apstraktnog izraza. Autor izložbe i kataloga je Olivera Vukotić. Jedinstvena je prilika da vidimo originalna umetnička ostvarenja koja su ponosne samo srpske, već evropske i svetske umetnosti. Neki od autora čija se dela smatraju reprezentima grafičke umetnosti novijeg doba, a mogu se videti na ovoj izložbi su: Branko Šotra, prvi rukovodilac i osnivač izlagačke delatnosti Doma VS, Đorđe Andrejević Kun, Mersad Berber, Lazar Vujaklija, Božidar Jakac, Božidar Prodanović, Emir Dragulj, Safet Zec, Aleksandar Luković, Branko Miljuš, Franc Mihelič, Edo Murtić, Boško Karanović i mnogi drugi.

muzej 1
U ime lokalne samouprave obratio se pomoćnik gradonačelnika za društvene delatnosti Vladan Milić i čestitajući jubilej kolektivu Narodnog muzja istakao da je „65 godina postojanja jedne institucije samo po sebi zančajno, a kad se zna da je taj period svih ovih godina bio veoma plodan i uspešan, onda ovaj jubilej dobija još više na značaju i sve to zahvaljujući generacijama ljudi koji su radili u Narodnom muzeju. Ljudi koji su znali koliko je važno da od zaborava sačuvamo prošlost, koja je nastajala na ovom tlu, ali i da brinu o budućnosti, jer oni koji zaboravljaju svoju prošlost, ne mogu imati uspešnu budućnost. “To su znali svi oni koji su osnivali muzeje, od drevne Aleksandrije do danas, rekao je Milić.

muzej 3
Potpukovnik Biljana Pašić se u ime Media centra „Odbrana“ osvrnula na dugogodišnju uspešnu saradnju sa čačanskim Narodnim muzejom, i istakla da su posebno ponosni na izložbu „Vojvoda Peter Bojović – put znamenja i časti“ koja je realizovana u saradnji sa tri institucije, pored navedenih, i sa Generalnim sekretarijatom predsednika Republike. Zbog velikog interesovanja publike izložba je prikazana u više gradova Srbije. Pašić je istakla da bogata kolekcija Doma Vojske Srbije baštini više od 1.500 dela naših najeminentnijih umetnika, sa bivšeg jugoslovenskog prostora i unazad nekoliko godina ih sukcesivno predstavlja javnosti.
muzej 2Izložbu je otvorila Jelena Knežević, načelnica Galerije Doma Vojske Srbije istakavši da postavku čini izbor od 35 grafičkih listova, od 200, koliko ih ima u kolekciji, i da je kroz nju moguće pratiti razvoj grafike u rasponu od četiri decenije. Jedan od najstarijih izloženih radova je grafika Đorđa Hanovića iz 1954. godine, što ne treba da čudi, jer je reč o prvim školovanim grafičarima u zemlji, dok jedan od najmlađih radova pripada Miroslavu Arsiću, a nastao je 1994. godine. Načelnica Knežević je najavila da će nakon Čačka ovu izložbu videti i publika Kragujevca.
Govoreći o značajnom povodu, direktorka Narodnog muzeja Delfina Rajić je pored ostalog istakla da mesto i značaj Narodnog muzeja u Čačku, kao regionalne institucije u sistemu ustanove kulture Srbije i Čačka, ima više dimenzija.
– Najpre, samo postojanje Muzeja u gradu srednje veličine, kome gravitiraju okolne varošice, donose prestiž. Muzej je kroz proces prikupljanja, čuvanja i izlaganja predmeta postao ustanova organizovanog, kolektivnog pamćenja, ali i središte kulturnih aktivnosti najrazličitijeg sadržaja, potencijalnih turističkih atrakcija i integralni deo ekonomskog razvoja. U proteklih šest ipo decenija Narodni muzej je ostvario niz najrazličitijih i zapaženih aktivnosti, zbog čega je stekao status ustanove kulture od nacionalnog značaja. Budućnost Narodnog muzeja trebalo bi da se gradi na činjenici da je svaki muzej sam po sebi znak, koji u sebi sadrži mnoge druge simbole, poruke i da je njegova osnovna uloga komunikacija, prenos estetskih , funkcionalnih i kulturnih značenja – istakla je Delfina Rajić.
Z.L.S.

Оставите одговор