Aktuelno Kultura

IZLOŽBA “DA SE NE ZABORAVI” GO SPS O PERIODU IZGRADNJE

Izložba fotografija, dokumenata, ordenja i drugih eksponata, knjiga, fabričkih listova i drugih publikacija, uključujući i brojna svedočenja koja je zabeležio “Čačanski glas” o periodu privrednog razvoja Čačka i čačanskog kraja od 1945. do 1995. godine, pod nazivom “Da se ne zaboravi”, otvorena je u velikoj sali Gradskog odbora SPS u utorak, 4. jula, na dan koji je nakon oslobođenja od fašizma, slavljen kao Dan borca. Predsednik GO SPS Veljko Negovanović pozdravio je brojne posetioce, među njima potpredsednika SPS profesora dr Predraga Markovića, kompletan IO OO SOS iz Gornjeg Milanovca, Lučana i Guče, istakavši da se nije moglo ni pretpostaviti na kakav će odjek naići organizovanje jedne ovakve izložbe, najavljujući je samo kao početak čitavog niza tribina, razgovora i sučeljavanja koja će organizovati čačanski odbor. Namera je da se kroz te susrete konstatuju i preuzmu pozitivna iskustva i tekovine socijalističkog perioda razvoja, koje je nastojalo da ostvari pravednije društvo, jednakost među ljudima i bolji život. O svemu tome svedočili su , veteran u podizanju predškolske ustanove Jela Suruxić i bivši predsednici opštine Čačak Rodoljub Petrović, Aleksandar Višnjić, koji je pravio kapitalne objekte u Čačku, Miloš Urošević, koji je istakao da je čačanska privreda po svim parametrima uspešnosti bila daleko iznad republičkog proseka, a Jugoslavija u jednom periodu imala najveći rast BDP u svetu, a Čačak je čak bio i iznad toga.

SPS IZLOZBA 4. JUL 17 028

Izložbu je otvorio istoričar prof. dr Predrag Marković, potpredsednik SPS:

-Divno je 4. jula, na Dan borca, biti u Čačku. Čačak je najveći grad u Zapadnoj Srbiji, u njemu žive najslobodoljubivi Srbi. To nisam rekao ja, to su rekli Nemci. Oni su znali da će ustanak izbiti u Zapadnoj Srbiji. Komunisti su planirali da ustanak podignu u Homoljskim planinama, jer su očekivali da će Nemci da se iskrcaju na Dunav. MeĐutim tamo narod nije baš tako borben kao ovde. Srbi u Zapadnoj Srbiji su napali Nemce u trenutku kad su nemački tenkovi bili na nekoliko kilometara od Crvenog trga i stvorili slobodnu teritoriju od Jadrana do Save. To se nikada inikome nije desilo u Evropu. Da li smemo da zaboravimo tu tradiciju? Naravno, ta tradicija treba da se integriše sa drugim oslobodilačkim tradicijama.

SPS IZLOZBA 4. JUL 17 048

Danas ima o socijalizmu raznih mišljenja, ali radi poređenja 17 godina traje tranzicija. Oni koji pamte 1962. godinu u Čačku, znači 17 godina posle najstrašnijeg svetskog rata, znaju da Čačak cveta. Da li je naša zemlja cveta za 17 godina tranzicije? Ne! Ima mišljenja da fabrike nisu bile dovoljno efikasne, da nisu poravile dovoljno profita, za koga? Čačanska “Sloboda” je naoravila 1.407 stanova. Da li današnji vlasnici fabrika prave 1.407 stanova za svoje radnike, da li to postoji? Plus krediti, da li je to danas moguće. Moja majka je bila čobanica koja je završila sve visoke škole i magistrala i ima troje dece koja su profesori univerziteta. Da li danas može čobanica da siđe sa Ovčara i da se iškoluje i školuje svoju decu. Zar je bio je toliko loš taj socijalizam? Postoje stvari koje moraju da se čuvaju i ova izložba ima taj dobar koncept d ate pozitivne, svelte stvari sačuva: izgradnja, razvoj, solidarnost, omladinske radne akcije koje nisu socijalistički izum. Najmasovniju vrstu dobrovoljnog rada ima Izrael, u kome se ne računa da ste ozbiljan čovek ako niste prošli kroz kibuce, druge su SAD, u kojima postoji dužnost da se neko vreme provede u dobrovoljnom radu u Mirovnim korpusima, po Africi, Južnoj Americi. Znači, ako najbogatiji ljudi Amerike smatraju da je za njihovu decu dobro da budu solidarni sa narodom Gvatemale, jel’ ima nešto loše u našim radnim akcijama, gde se ljudi druže, izgrade i nauče nešto. Imali smo pedesetak godina mira, pravde, jednakosti, solidarnosti i napretka. Uvek se iznenadim koliko su rukovodioci tog sistema bili skromni ljudi. Direktor u socijalizmu dobijao je sobu više od svog radnika, jel imao biznise, skupa auta, jahte… Socijalizma daje šansu svakom, brani slabe i siromašne, socijalizam je podizao i sportske teren i ustanove kulture za narod. Koji bi to privatnik uradio? Za neke stvari nema tržišta i nema cene, neke stvari se rade za zajednicu i ajde makar to da vratimo u naš vrednosni sistem, da nešto radimo za zajednicu koja je preča od pojedica. Da sačuvamo ono dobro što su sačuvali i Rusi i Kinezi – rekao je dr Predrag Marković i u duhu datuma pozdravio prisutne sa “smrt fašizmu”.

Izložba će biti postavljena do 14. jula.

Z. L. S.

Оставите одговор