O filmu „Oslobođenje Skoplja“: NIJE SAMO O JUNAŠTVU

Filmska kritika

NIJE SAMO O JUNAŠTVU

O filmu „Oslobođenje Skoplja“ – režija Danilo i Rade Šerbedžija, scenario: Dušan Jovanović, Rade i Danilo Šerbedžija.

Uloge: Rade Šerbedžija, Nebojša Glogovac, Lucija Šerbedžija, Mikko Nousiainen, David Todosovski

Dom kulture Čačak, 22. – 24. aprila, Filmski i video program

Piše: Dušan Darijević

 

w8j3begdbvrgtgnyyct37k91mlkDugo je Rade Šerbedžija tragao za mogućnošću da dramu „Oslobođenje Skoplja“, Dušana Jovanovića, realizuje kao film. „Oslobođenje Skoplja“, nekad popularna predstava čuvenog KPGT-a, Ljubiše Ristića, nastala davne ’78. godine, igrana dugo sa uspehom širom Jugoslavije, ali i u inostranstvu, mamila je popularnog glumca koji je i sam u njoj igrao, da je pretvori u film. Bilo je pokušaja sa Žikom Pavlovićem, ali film je nastao mnogo kasnije u sasvim drugim okolnostima i nakon iskustva novijih ratova, kao koprodukciono ostvarenje u čijoj su realizaciji učestvovali producenti iz Makedonije, Hrvatske i Finske. Ovo je i ostvarenje porodične manufakture Šerbedžija: rediteljsko – scenarijski par Danilo i Rade Šerbedžija, uz svesrdnu pomoć glumice Lucije Šerbedžija i ostalih vrsnih saradnika iz više evropskih zemalja.

Dobar dramski tekst je uspešno adaptiran za potrebe filma. Produkcija ovog filmskog poduhvata je ozbiljna i omogućila je autorima da se oslobode grča i ponude pun i zaokružen kreativan izraz jedne ratne drame smeštene u Drugi svetski rat i viđene očima desetogodišnjeg dečaka Zorana… Nije da u međuvremenu nismo imali takvih filmova, setimo se Radivojevićevog „Kako su me odveli Nemci“, gde se ratni akteri vide nekim drugim očima, svet pozitvaca i negativaca je izmešan, pa i sami Nemci, odnosno nemački oficiri su prikazani u jednom sasvim drugom kontekstu i nisu obavezno negatvni.

Okupirano Skoplje, nemački i bugarski teror nad lokalnm stavnoštvom, sva ratna surovost, siromaštvo, patnja i prikaz celokupnog društva, onako sa strane, iz ugla jednog dečaka, koji događaje „meri“ svojim aršinima. Autorska ekipa je uspela ubedljivo i na uverljiv način da oslika tamnim tonovima okupirano Skoplje, izuzetnom kamerom, gde su unutar kadra levo, postavljeni pozitivci, a desno oni drugi. Te hladne scene smenjuju one svetle, toplih boja iz Zoranovih snova. Dramu propadanja, jedne za to vreme tipične skopske porodice u kojoj ima i prsutnih i odsutnih članova, revolucionara, ali i dece i žena, čiji opstanak upravo svojim akcijama ugrožavaju najmiliji. Vešto je oslikana svakodnevica obične, prosečne porodice, pogođene ratom i nemaštinom, ali jasno vidimo i deportacije Jevreja iz komšiluka, bahatost okupatora, posebno Bugara, ali i slabašan otpor svemu tome, sem retkih rizičnih akcija, koje stavljaju na kocku sudbine mnogih, pa i Zoranovog ujaka Grigorija (savršeni Rade Šerbedžija). Zoranova majka Lica (briljantna Lucija Šerbedžija), predratna studentkinja germanistike, čiji je muž u partizanima, prinuđena je da bi prehranila porodicu, ali i zbog prikrivene simpatije prema jednom nemačkom kapetanu Hansu (Mikko Nousainen), intelektualcu i umetniku, mekog srca, da mu održava i čisti dom, a kasnije bude i družbenica, uprkos svemu. Sve se to odigrava u komšiluku, bivšoj kući komšija Jevreja, za čijom ćerkom Zoran posebno žali. Hans je sve uredno plaćao, ali delio i kapom i šakom i ono što nije mor’o, što bi narod rek’o i „gas i ma’s“. Spas’o je Hans i „nestašnog“ ujka Grigorija skoro sigurne smrti, doduše, isporučio ga je porodici malko faličnog. No, palanka ne prašta, a vala ni porodica i pored toga što se hrani svakodnevno nemačkom šunkom i čokoladom. Mržnja, zavist, pakost su jači i od gladi i od svega lošeg što ima duboke korene u jednoj palanci, ratom i stradanjem zahvaćenom. Dani prolaze, ratna sreća se okreće uz pomoć Rusa, oslobođenje je na pragu. Osveta narasta poput plime, zaboravljaju se i dobra dela onih koje narod smatra odgovornim za patnju mnogih. Revolucionari su po kratkom postupku presudili i Hansu, kao i bugarskom policijskom inspektoru, batinašu i ubici. „Katran i perje“ su spremni i za Lisu, „nemačku kurvetinu“. Jedino što je spasava od tužnog kraja je strah od dolaska njenog pravog muža, ratnog heroja (Nebojša Glogovac). On uskoro i dolazi na belom konju u oslobođeni grad, svi ga sa radošću pozdravljaju, iščekuju osvetu, ali osvete nema, život se nastavlja.

Ovo je ratni film o herojima, ali ne o onima sa puškom u ruci, već o onima koji su spremni i da straduju zbog ljubavi za druge.

Ova Jovanovićeva ratna priča u mnogome je dobila na aktuelnosti i univerzalnosti, zbog stotine hiljada današnjih ratnih izbeglica koje beže sa svojom decom iz ratom opustelih zemalja.

Film je sa uspehom prikazan na brojnim festivalima, a bio je i makedonski kandidat za Oskara.

Foto: Hrvatski audiovizualni centar

Оставите одговор