Puriša Đorđević: „Da bi došao do sreće svako mora da doživi nekoliko poraza u životu“

Puriša Đorđević: Posle tri grozna filma ostao sam bez kinte i nisam imao gde da spavam

„Da bi došao do sreće svako mora da doživi nekoliko poraza u životu“, rekao je čuveni reditelj

Izvor: Nedeljnik

Puriša Đorđević: Posle tri grozna filma ostao sam bez kinte i nisam imao gde da spavam
Foto: Screenshot

Biti „država za sebe“ znači i ne baviti se politikom, kaže Purša Đorđević, reditelj i scenarista uoči omaža koji je u njegovu čast priredila Kinoteka Slovenije. „Nisam recimo, otišao u partizane zato što sam bio komunista, nikada nisam bio član nijedne partije, nisam bio šezdesetosmaš, ni disident, mada su mi stavljali tu etiketu zbog mojih filmova“, rekao je Đorđević u ispovesti za Večernje Novosti. „Politika me nikada nije zanimala, i nikada privatno nisam govorio o politici, jer mi je to dosadno. Ja sam demonstrirao, držao mitinge i govorio o ovoj zemlji u svojim filmovima i knjigama, a posao autora je da bude objektivan, kritičan, istinit i pošten.“

Govoreći o svom filmskom opusu, koji se smatra jednim od najznačajnijih i najpoetičnijih u istoriji jugoslovenske kinematografije, Đorđević bez sujete priznaje da je pravio i loše filmove, i da su ga oni doveli do bankrota.

„Kada sam 1953. godine napravio loš film ‘Opštinsko dete’ pa ‘Dva zrna grožđa’, koji je isto grozan, kao i ‘Leto je krivo za sve’, odjednom sam video da to što radim ne valja ništa i da moram da pravim filmove kao što sam pravio priče koje sam pisao – da snimam ono što mislim, i da mi pritom priča nije najvažnija, nego je važno raspoloženje koje želim da pokažem. Hteo sam da donesem neke nove elemente koji bi na neki način obogatili, ako ne svetski, onda srpski film. Uspeo sam u tome tako što sam snimao svoje intimne priče, ali ih nisam montirao po redosledu montaže, nego po muzici, Tako se desilo da, recimo, u ‘Devojci’ imam Dvoržakov E-mol ‘Slovenske igre’, i kako je u to vreme malo ko poznavao ovo delo, taj film je jako odjeknuo“, otkrio je Đorđević.

Ipak, seća se Puriša, premijera „Devojke“ u Puli je prošla katastrofalno.

„Deset hiljada ljudi je zviždali, jedini koji je smeo da se pojavi pred publikom sam bio ja. Milena Dravić, Ljubiša Samardžić, Rade Marković su pobegli. Ali, bio sam siguran da je to dobar film.“

Milenu Dravić pominje i u lepšem kontekstu od bega sa filma. Govoreći o ljubavi za koju ističe da je jako važna, a pogotovo onda „kada nas ta ljubav ostavi“ Đorđević kaže: „Od svih žena koje sam poznavao i koje sam voleo, još uvek jedino i najviše volim Milenu Dravić.

On ističe da su za život važniji porazi nego pobede.

„Da bi došao do sreće svako mora da doživi nekoliko poraza u životu. Posle moja tri grozna filma ostao sam bez kinte, i pošto sam se kafani družio sa čuvenim kelnerom Dragim Glavonjom, rekao sam mu da nemam gde da spavam. Dragi me je pozvao da dođem kod njega, živeo je u Hilandarskoj ulici broj 23. U tom dvorištu bilo je deset stanova, samo sa po jednom sobom, a u dnu su bile još dve manje sobe, gde je on živeo sa ženom Jovankom, i meni su dali dali jednu. Ali, Dragi me je hranio i izdržavao, tu sam jedne noći napisao ‘Devojku’ i mojih pet najsrećnijih godina bile su u tom dvorištu“, ispričao je Đorđević.

One thought on “Puriša Đorđević: „Da bi došao do sreće svako mora da doživi nekoliko poraza u životu“

  1. Purisa je pravio dobre filmove ali su oni za siroku publiku bili tesko razumljivi.On je govorio o ratu ali u njegovim filmovima se nije uzvikivalo ura,juris ,zivela partija i slicno.Njegov jezik je bio suptilan i kako i sam rece poetican ali ja bih rekao kad su filmovi sa ratnom tematikom u pitanju ,i realistican ,sto ce reci bez onog prenaglasenog socrealistickog ideoloskog zanosa .Medjutim ,publika nije uvek prihvatala ovaj njoj nejasan nacin pripovedanja vec je trazila jasnu naraciju pomocu koje da bi se prica razumela ne mora mnogo da se napreze.On pripada bez ikakave sumnje galeriji velikih reditelja koji su umeli da nadju svoj jezik i da sagledaju ratna zbivanja i one druge teme koje su obradjivali ,na umitnicki nacin.Da nam Purke jos pozivi,da ga zdravlje posuzi i da nam napravi jos koji film .On je jedan od onih umetnika poteklih iz naseg Cacka kojima su nas grad,njegovi ljudi ,bili stalna ili povremena inspiracija i tema.

Оставите одговор