G.Milanovac

SELA – PRIVREDNI I TURISTIČKI POTENCIJALI GORNJEG MILANOVCA

Privreda Opštine Gornji Milanovac je karakteristična, pre svega, po prerađivačkom sektoru, a zatim po trgovinskim i uslužnim delatnostima. U privredi ove opštine, koja  važi za jednu od “najzdravijih” u Srbiji, kao i svuda, dominira sektor malih i srednjih preduzeća. Danas ima oko 2.000 aktivnih preduzetničkih radnji i privrednih društava. Opštinska uprava realizuje projekat koji bi trebalo da doprinese boljem poslovnom okruženju u Gornjem Milanovcu, a usvojeni su i brojni dokumenti i propisi u cilju podsticanja celokupnog razvoja sela na ovoj teritoriji, podseća Radisav Marjanović, poznati čačanski preduzetnik, rodom iz Davidovice i jedan od osnivača Udruženja za održivi razvoj sela “Šilopajska panorama”.

 

gm

– Što se tiče privlačenja investitora, lokalna samouprava se maksimalno angažuje da prvenstveno odgovori zahtevima postojećih investitora, koji veoma uspešno posluju i samim tim teže proširenju postojećih, ili izgradnji novih proizvodnih kapaciteta i pogona. Kada je reč o novim investitorima, zanimljivo je da su oni uglavnom poslovni partneri postojećih, što je i logično. Investitori koji ulažu veliki novac žele da dobro provere na koji način i gde će ga investirati i da li će ta investicija imati ekonomsku opravdanost. Osnovni zadatak našeg Udruženja je da oživimo i revitalizujemo šilopajski kraj, sela Cerovu, Davidovicu, Krivu Reku i Šilopaj, a to je nemoguće bez preduzetništva – kaže Radisav Marjanović, koji je, pored predsednika Skupštine Dragana Marjanovića i izvršnog direktora Miladina Đokovića, zaslužan za formiranje Udruženja “Šilopajska panorama”.

Naš sagovornik naglašava da su glavni inicijatori osnivanja Udruženja rodom iz Davidovice, ali da žele da revitalizuju, pre svega, infrastrukturno, kulturološki i sociološki, sva četiri sela MZ Šilopaj. Kada je reč o infrastrukturi, uz podršku Opštine Gornji Milanovac, do sada je asfaltirano oko četiri kilometra puta, a do kraja godine bi trebalo još četiri, a poznato je da 30 godina nije bilo asfalta, napominje Radisav Marjanović i dodaje:

– Planiramo da poboljšamo i električnu mrežu, dovod struje, a u toku je izrada i opštinskog projekta za vodovod za ova četiri sela, budući da je voda sa Rzava već na teritorijи šilopajske panorame. Kada je reč o kulturnoj i duhovnoj obnovi, “oslonili” smo se, pre svega, na šilopajsku crkvu. Pre tri godine ona nije imala sveštenika. Međutim, zahvaljujući izuzetnoj saradnji sa sveštenstvom iz Žičke eparhije, danas ova crkva ima sveštenika, vernici dolaze na jutarnje liturgije subotom i nedeljom. Duhovnoj obnovi doprinosi i manifestacija “Dani šilopajske panorame” u kojoj forsiramo poeziju, muziku, sport. Ipak, ne zapostavljamo ni gastronomiju. Naše udruženje ima 20 članova, svi su privatni preduzetnici i svesni činjenice da obnove i revitalizacije našeg kraja nema bez preduzetništva. Napredujemo korak po korak.

Pored infrastrukture koja je neophodna, ne samo za preduzetništvo, već i za normalan život meštana, ovo Udruženje se angažuje da maksimalno pomogne MZ Šilopaj. Uradili su i popis svih “poslovnih inicijativa”, koje vode ljudi poreklom iz ova četiri sela, a u saradnji sa čačanskim Naučno tehnološkim parkom i Institutom za voćarstvo, organizovali su nekoliko predavanja, na teme uzgoj jabučastog, jagodičastog i ostalog voća.

– I država mora da promeni politiku kada je reč o razvoju sela. Najavljeno je da će država mladim bračnim parovima, koji žele da se bave poljoprivredom, ustupititi obradivu zemlju, kako bi zadržali mlade na selu i vrtaili one koji su otišli u potrazi za poslom. Nedopustivo je da oko 25 kvadratnih kilometara zemlje, koliko pokrivaju ova četiri sela, bude neiskorišćeno, da se ne obrađuje. Na ovoj teritoriji već ima nekoliko dobrih domaćinstava koja mogu da budu primer kako treba da se radi. Nažalost, selo je danas prikazano na pogrešan način. Davno su prevaziđeni nekadašnji vašari i mobe. Prvenstveno želimo da vratimo ljude u selo, da poljoprivredna domaćinstva i robne proizvođače podignemo na znatno viši nivo, odnosno da omogućimo savremenu proizvodnju. Takođe, želimo da podstičemo i seoski turizam, organizovali smo i radionicu “Postupak i način sertifikacije turističkih seoskih domaćinstava”. Za sada na teritoriji ova četiri sela imamo jedno prijavljeno domaćinstvo. Ali, od toga se počinje. Dakle, za oživljavanje sela su najvažniji poljoprivrednici, turistička domaćinstava i preduzetnici – naglašava Marjanović, navodeći kao dobre “priče” braću Aleksić koji su zarađen novac u Rusiji uložili u osnivanje farme ovaca i podizanje plantaže aronije i porodicu Nenada Ivanića, koja je počela da se bavi proizvodnjom izuzetno kvalitetnog vina.

Naš sagovornik ističe da i preduzetnik Boško Dmitrović, predsednik Sportskog kluba Šilopaj, koji na Rudniku ima metaloprerađivačku radnju, takođe želi da pomogne mladima ovog kraja. Sportski klub, osnovan 1952. godine, koji je bio u potpunom “rasulu” sada ima teren, na kome mogu i meštani mnogo razvijenijih sela da pozavide.

– Naš veliki resurs su i domaćice ovog kraja, koje su sačuvale desetine recepata starih jela. Imamo 19 domaćica, na čelu sa Biljanom Milosavljević, koje su za manifestaciju “Dani šilopajske panorame” napravile raskošnu trpezu sa našim starim zaboravljenim jelima. Planiramo da za naše domaćice uradimo projekat “Degustacioni centar tradicionalnih jela šilopajskog kraja”, koji bi promovisali u Beogradu i ostalim gradovima Srbije. Na taj način bi za ova jela verovatno zainteresovali i neke velike trgovinske lance. Uglavnom u saradnji sa rukovodstvom Opštine Gornji Milanovac, sve činimo da ojačamo našu lokalnu zajednicu – ističe Radisav Marjanović, koji napominje da su članovi za zaštitni znak njihovog Udruženja izabrali detlića, jer žele da dokažu da “upornim kucanjem” može da se napreduje.

Veliki značaj za razvoj turizma, ali i ostalih privrednih grana, ima novoizgrađena deonica Koridora 11, koja kroz teritoriju Gornjeg Milanovca prolazi u dužini od 40 kilometara. U blizini ovog autoputa planirano je formiranje nove industrijske zone “Srčanik”, u selu Klatičevo, za koju već sada postoji veliko interesovanje investitora. Formiranje ove zone doprineće mnogo novim ulaganjima i otvaranju novih radnih mesta, kaže  Dragan Marjanović, predsednik Skupštine Udruženja “Šilopajska panorama”, potvrđujući da su njihovi osnovni ciljevi da razviju seoski turizam i poljoprivrednu proizvodnju. Prema njegovim rečima, među prioritetima je i objedinjavanje proizvodnje u robnu marku “Šilopajska panorama”, kako bi proizvođačima pomogli u plasmanu proizvoda. On smatram da mladi, bez obzira na to što su obeshrabreni i uglavnom razmišljaju o odlasku, imaju perspektivu na selu.

– Mesto Šilopaj se prvi put pominje u turskom popisu 1509. godine i tada je imalo 14 domaćinstava. Škola je osnovana 1905. godine, pa je obnovljena 1924, a nova je izgrađena u periodu od 1959. do 1963. godine. Škola je tada imala 380 đaka, u to vreme je bila savremena sa prostranim hodnicima, velikim učionicama i sportskim terenima. Jedna od najlepših crkаva Žičke eparhije je u Šilopaju. Interesantno je da je crkvu, 21. septembra 1939. godine, osveštao vladika Nikolaj Velimirović, kao i da su prvi filmski zapisi o njemu urađeni u Šilopaju. Sveštenikova kuća, crkva, ceo kompleks urađen je u prepoznatljivom stilu, a reč je o jedinstvenom arhitektonskom rešenju tog vremena. Nažalost, deo pruge Beograd – Sarajevo, odnosno kolosek u Gornjem Milanovcu ukinut je 31. decembra 1969. godine. A kada smo ostali i bez saobraćajnice na Ibarskoj magistrali potpuno smo izolovani. Kada je napravljen put Šilopaj – Gornji Milanovac, dugo nije bio asfaltiran. Godine 1977. godine proglašen je regionalnim i punih 40 godina bio je jedini put u Srbiji koji nije asfaltiran. To je doprinelo skoro potpunom iseljavanju stanovništva. Ipak, danas se sve polako menja, imamo puno potencijala, lepu šilopajsku panorama, planinu Rudnik, od Beograda smo udaljeni 100 kilometara, a od Čačka 37…, sve te pogodnosti treba pametno iskoristiti za razvoj našeg kraja – zaključuje Dragan Marjanović.

Nela Radičević

 

 

Оставите одговор