ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ „ВЛАДИКА НИКОЛАЈ КАО КЊИЖЕВНИК: ОД ЕКСПРЕСИОНИЗМА ДО ЛИТУРГИЈСКОГ ПИСМА”
Мисионарење Светог владике Николаја жичког иза његовог овоземаљског живота остао је као својеврсни морални образац, као потреба на угледање на узор богоугодника нараштајима духовних чеда. Аутор монографије о животу, учењу и подвизима тројице највећих Срба 20. века, духовних синова Светога Саве – Владике Николаја Велимировића, аве Јустина Поповића и Патријрха Павла, др Владимир Димитријевић био је и један од учесника Културно-образовне манифестације „Дани Вука Караџића у Чачку” коју организује, уз подршку бројних партнера из локалне заједнице, Удружење „Чувари дела Вука Караџића”.
Истакнути православни публициста, др Владимир Димитријевић одржао је предавање у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” у Чачку 1. новембра 2023. г. у 19 ч. о Николају Велимировићу као књижевнику, представљајући његово духовно уздизање од експресионизма до литургијског писма.
У уводном делу програма председник Удружења Данијела Ковачевић Микић се осврнула на манифестацију „Дани Вука Караџића”, која је завредела велику пажњу академске јавности. Према речима Данијеле Ковачевић Микић, Удружење окупља велике ентузијасте, волонтере, а постоји од 1999. године када је основано на иницијативу колегинице, магистра Гроздане Комадинић. На почетку су били Огранак Вукове задужбине, а после, од 2013. године Удружење се осамосталио и кренуло неким другим путем. После упокојења Гроздане Комадинић кренули су, како председник Ковачевић Микић истиче на неки, можда, сасвим другачији пут, где нови људи доносе и нове идеје. Посебну захвалност на подршци председник је упутила Граду Чачку, као и Градској библиотеци Чачак и Центру за неговање традиције, који је ову манифестацију најавио 19. октобра извођењем представе „Бедеми ћирилице”. Партнери Удружења су и Културни центар у Чачку, Народни музеј, Школска управа Чачак и Центар за едукацију „Мина”, као и бројни чланови Удружења који су наставници основних и средњих школа.
‒ Наше Удружење јесте мало и има скроман буџет, и овако богат програм, какав је ове године, наше активности трају од 1. до 18. новембра, у програму учествује седам доктора наука, дакле, све те активности не би могле да буду реализоване да немамо велику подршку бројних установа културе и образовања ‒ истакла је председник Ковачевић Микић.
Најављујући предавање др Владимира Димитријевића о значају владике Николаја жичког, председник Ковачевић Микић је публици представила прегалачки рад др Димитријевића надахнуто говорећи да је овај православни публициста и професор Гимназије у Чачку „неко ко чита уместо нас”.
‒ Владика Николај Велимировић је био један од најобразованијих интелектуалаца Србије с почетка 20. века (1881-1956), човек са два доктората, а Божјом промишљу као монах кренуо је трагом Светога Саве битно утичући на духовни преображај Срба. Стога је познавање живота и дела Владике Николаја Велимировића део опште културе сваког ко живи на овим просторима и најмањи знак захвалности који можемо исказати његовом подвигу – истакла је председник Удружења Данијела Ковачевић Микић.
Предавање др Димитријевића био је детаљан осврт на улогу владике Николаја као православног књижевника, човека који је своја два доктората засновао на философији, религији, историји, али и на друштвеним околностима. Реч др Димитријевића била је својеврсни преглед књижевног, културног и духовног делања владике Николаја као генија, али и као светитеља, што је реткост, како Димитријевић и наводи.
Проглас о Његошевом песништву, о силини поете која своје упориште у значењу има управо у именици Бог, приступ владике Николаја духовности и књижевности као уметности утолико снажније и објашањава. Др Димитријевић је објаснио начин бележења „Охридског пролога”, „Омилија”, „Мисионарских писама” с једне стране, али и са друге стране његовог другачије приступа кроз „Религију Његошеву”, „Изнад греха и смрти” и тако редом. Такође, др Димитријевић помиње значај књижевне критике и оцену дела владике Николаја при тумачењу критичара, али и пародије као што је била Винаверова.
‒ Колико је времена прошло да би дело владике Николаја заузело своје место у историји српске културе – оно је сада тамо непорециво. Постоји часопис који излази једном годишње, зове се „Николајеве студије”, са међународним учешћем. Пишу се и докторати, недавно је објављен један докторат о тумачењу Његоша у делу наших значајних културних посланика и делатника и, између осталих, ту је и владика Николај, а тога ће бити све више, али не треба да заборавимо да је једно време Николај био забрањен као писац. Треба да се трудимо да се такво време никада више не понови – закључио је предавање др Владимир Димитријевић.
Милица Матовић