И у ивањичком крају села су све празнија, јер се у последњих неколико деценија бележи стални одлив становника, а нарочито младих. То је један од разлога скупа одржаног недавно у Дому културе у Ивањици, на коме је било говора о потребама и проблемима сеоског становништва, а разматрана су и могућа решења, као и приоритети, све у циљу побољшања квалитета живота на сеоском подручју. Друга панел дискусија је део пројекта „Иницијатива за унапређење руралног развоја из Моравичког округа“ који спроводи Удружење „Локална акциона група Чачак – Горњи Милановац“ (ЛАГ) у сарадњи са Удружењем „Ларис“ из Чачка.
На састанку је било речи и о ЛИДЕР приступу руралном развоју и Локалним акционим групама (ЛАГ-овима) као алату за унапређење живота на сеоском подручју, кроз припрему активности и пројеката за превазилажење проблема, по угледу на сличне примере у земљама ЕУ. Као пример добре праксе приказане су активности Удружења „Локална акциона група Чачак – Горњи Милановац“ спровођене у претходном периоду.
Други део панел дискусије био је посвећен кључним проблемима на сеоском подручју Ивањице, која има сличну судбину као и многи крајеви у Србији, када је реч о константном паду броја становника. Како је наведено, узрок су неадекватни услови за живот и рад, неједнаки онима која имају становници у у урбаним срединама. Истакнуто је да су кључни проблеми неулагање у основну имфраструктуру, неопходну за нормалан живот на селу, као што су путеви, водоводи, одржавање електро мреже и недовољна покривеност интернетом.
Током панел дискусије било је говора и о проблемима везаним за несигурност пољопривредне производње, незаштићеност пољопривредних произвођача, с обзиром на то да су многима хладњаче остале дужне новац за малину коју су предали за откуп или им нису ништа исплатили. Такође, истакнути су и проблеми везани за здравствену заштиту, недостатак лекара и изостанак мобилних амбуланти, због којих је нарочито угрожена старачка популација по најудаљенијим и неприступачним брдско-планинским селим ивањичког краја. Један од већих проблема је и неадекватан јавни превоз и повезаност села са урбаном средином, као и константно смањивање броја ученика у сеоским основним школама.
Како је закључено, у првом реду потребно је значајније инвестирање у основну инфраструктуру, путну и водоводну. Поред тога, неопходни су организовање пољопривредника и прерађивача хране, сигуран пласман производа, производња за познатог купца и развој кооперативне производње. Речено је да се мора осмислити модел стимулисања деце да похађају основне школе у својим сеоским срединама, као и инсистирање на поновном увођењу мобилних амбуланти и рад на превенцији и подизању нивоа здравствене заштите сеоског становништва.
У наредном периоду биће одржана панел дискусија на подручју општине Горњи Милановац, која је део истог пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“. Спроводи га Београдска отворена школа у партнерству с организацијама цивилног друштва (Новосадска новинарска школа, ENECA, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурна стаза, Млади пољопривредници Србије) и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung). Пројекат, који се реализује од 2023. до 2026. године, подржала је Европска унија.
Приредила: В. Т.
Извор и фото: ЛАГ Чачак – Горњи Милановац
