НАСТАВНИЦЕ ШКОЛЕ „1. НОВЕМБАР“ САВЛАДАЛЕ ТЕХНИКЕ АРТ ТЕРАПИЈЕ НА ОБУЦИ У ПОРТУГАЛИЈИ
Сама уметност, сигурно, не може променити читав свет, али је многим истраживањима доказано да је њена моћ велика на „мале светове“, у нама и око нас. Терапије уметношћу нису новост, не само у психијатрији, већ и у неким другим областима. Данас практичну примену ове терапије многи стручњаци истичу као веома делотворну у инклузији особа са сметњама у развоју, које често речима не могу да изразе своја осећања, жеље, мисли… Ивана Митровић, Ана Виторовић и Ана Секулић, наставнице предметне наставе у Школи за основно и средње образовање „1. новембар“, биле су на обуци за примену арт терапије у специјалном образовању, која је одржана крајем априла на Мадеири.
Према речима Ане Секулић, током шест дана имали су веома интензивну обуку у Фуншалу, највећем и главном граду португалске острвске регије Мадеире. Кроз практичне радионице водила их је стручна арт терапеуткиња Марика Манкинен, од које су научиле да стварају подражавајућа, изражајна и инклузивна окружења која задовољавају јединствене потребе ученика.
– Обуку арт терапије увек је боље радити у мањим групама, како би се савладале све технике. Уједно, тако се постиже ефекат заједнице и поверења, потребан у окружењу када се примењује сама терапија, која може помоћи у отклањању препрека у учењу, невербалној експресији мисли и емоција и друштвеној интеракцији међу ученицима са различитим способностима – наводи Ана Секулић суштину ове терапије, посебно значајне у раду са децом са тешкоћама у развоју.
Како објашњава, сама арт терапија је интердисциплинарни облик психотерапије, јер интегрише уметност и психолошку праксу. Подразумева различите уметничке медије и иновативне технике у циљу побољшања емоционалног и когнитивног благостања, као и социјалне интеракције међу ученицима. Могу се примењивати технике као и на обичним часовима ликовног. Али, у арт терапији, која је само наизглед игра, важан је и сам процес припреме, са фокусом на индивидуални проблем, на основу чега се бирају технике, а све што се ради има посебан смисао и значење. Од осталих врста терапија се разликује по томе што користи уметност као медијатор, чиме се пружа прилика да особа изрази емоције и мисли које често не могу бити вербализоване.
– Све што није могуће вербализовати, свесно или подсвесно, помоћу техника арт терапије може се избацити на површину. У овој терапији није важан крајњи производ, који је веома често у фокусу у нашем школовању, већ је значајнији сам процес рада. Потребна је примена два, три пута седмично да би се видео напредак. Некад је за то потребна година, некад и више, а све зависи од самог процеса рада и, наравно, од проблема пацијента којим се терапеут бави – објашњава Ана Секулић.
Партнер у пројекту била је организација Learning together из Португалије, земље која већ одавно веома успешно примењује арт терапију.
– И на светском нивоу искуства су врло позитивна. Конкретно, експресивна арт терапија коју смо истраживале на Мадеири, има одличне резултате у раду са децом, као и са одраслима који су преживели разне врсте траума. Посебно на дуже стазе има видне резултате – каже Ана Секулић и истиче да су учеснице након обуке схватиле да су и саме прошле кроз процес терапије, веома успешан и делотворан.
Иначе, основни принципи и циљеви арт терапије се поклапају са начином рада у овој школи. Како закључује саговорница, посебан значај се огледа у инклузивном приступу, поштовању индивидуалних разлика и стварању атмосфере подршке, разумевања и сарадње, у вредностима које већина родитеља ученика цени код стручњака Школе за основно и средње образовање „1. новембар“.
Весна Тртовић
Фото: ШОСО „1. новембар“
КРЕАТИВНА ИНКЛУЗИЈА
Сама обука на Мадеири реализована је у оквиру пројекта „Креативна инклузија – терапија уметношћу у специјалном образовању“ коју је подржао Еразмус + програм. Званично пројекат траје до марта следеће године, али у Школи „1. новембар“ верују да ће бити настављен и касније, прилагођен систему школовања у Србији и организационим могућностима у школи.
КОРИСТ ЗА УЧЕНИКЕ, НАСТАВНИКЕ И ШКОЛУ
Користи саме обуке су многоструке. Већ наредне школске године ове наставнице ће стечено знање примењивати са ученицима у школи, као и са колегама, јер ова терапија смањује могућност „емоционалног сагоревања“ на послу, тако честом у многим, а посебно у њиховој професији.
Изузетна сарадња успостављена је са колегиницама из Румуније и Немачке, са којима су Чачанке делиле „школске клупе“ у Португалији. Са колегиницама из Румуније, које, такође, раде у специјалном образовању, договорено је да се следеће школске године успостави и званична сарадња.
