НЕОПХОДАН СВЕОБУХВАТНИЈИ РАЗВОЈ СЕЛА
Проблеми и потребе становника села Моравичког округа су различити. Други проблеми муче оне у равничарским деловима у приобаљу Западне Мораве и других река, а други, села у брдско-планинским пределима. Ипак, заједничко за скоро сва села је да су све „старија“ и да бележе константно смањење броја становника, нарочито младих. Ове чињенице истакнуте су на панел-дискусији завршне конференције у оквиру пројекта „Иницијатива за унапређење руралног развоја из Моравичког округа“ који је спровело Удружење „Локална акциона група (ЛАГ) Чачак-Горњи Милановац“, са партнерским Удружењем „Ларис“ из Чачка. Конференција, на којој су представљене досадашње активности и резултати пројекта, одржана је прошлог четвртка, 18. јуна, у Стартап центру Научно-технолошког парка у Чачку.

Да би нам села остала жива, мора се сагледати целокупна слика. Неопходна је стратегија, која ће обухватити не само пољопривреду, већ и развој сеоског туризма, занатства, предузетништва, боље путеве, водовод, канализацију, модерне системе комуникације, лакши приступ здравственој и социјалној заштити, квалитетнијем образовању, култури… Од значаја је и очување животне средине и одрживо управљање природним ресурсима. Како се могло видети у документарном филму „Како да нам село остане живо и весело“, који је приказан у уводном делу, подршка мора бити системска, јер локалне и државне субвенције нису довољне да би били решени нагомилани проблеми о којима су говорили сви саговорници у филму и учесници панел-дискусије.

Кључни узрок и корен депопулације села су неједнаки услови за живот и рад људи у сеоским срединама, у односу на услове у градовима, односно, вишедеценијска недовољна улагања у села, посебно у инфраструктуру, здравствену и социјалну заштиту, па и у образовање и културу, један је од главних закључака на основу студије коју су спровели организатори пројекта. Недељко Радуловић, менаџер „ЛАГ Чачак-Горњи Милановац“, рекао је да је потребна позитивна дискриминација сеоског становништва, посебно произвођача хране. То је једини начин да се одржи континуитет пољопривредних газдинстава, која су међу најзначајнијим карикама целокупног привредног развоја Моравичког округа.
– Тамо где има деце и млађе популације, већу пажњу треба посветити решавању њихових проблема, пре свега, инфраструктурних. Неопходно је уредити и заједничке просторе, попут домова (културе) и школа. Тамо где нема потенцијала, у селима која су празна или са старачким домаћинствима, морају се развити услуге да им се помогне, да се не дешава да током зиме неко умре, јер није имао огрева. Потребне су мобилне амбуланте за превентивне прегледе, мобилне продавнице, мобилне поште… Треба развити нове моделе, бар експериментално, а ако се покажу као добро решење, увести их свуда. Живот на селу се мора направити пожељнијим и атрактивнијим, пре свега, за младе – нагласио је Радуловић и додао да ће неке иницијативе бити преточене у предлоге мера, које ће упутити доносиоцима одлука у локалним самоуправама, Министарству пољопривреде и другим надлежним институцијама, а намера је да дођу и до донатора, који би могли да помогну у реализацији, првенствено, пилот-пројеката.

– Поента је да престанемо да гурамо проблеме под тепих. Само ако причамо о њима, можда ћемо пронаћи решење. У супротном, ништа нећемо постићи – сматра Недељко Радуловић.
Како је истакао, поред мора проблема и негативних примера, има и позитивних ствари – заживеле су успешно неке задруге, изградња ауто-путева допринела је јачању капацитета села која су сада ближе урбаним срединама, кроз „Моравски маркет“ промовишу се локални производи… Али, без прераде хране и повезивања са туризмом, тешко да мали локални произвођачи могу остварити приход довољан за нова улагања, па и опстанак, закључује Радуловић.
Позитивни примери су и они који су град заменили селом. Истина, то су још увек изузеци, које је, углавном, љубав довела у нову средину, а онда су се заљубили и у село. То је, укратко, и прича Београђанке Марије Лишанин, једне од учесница панел-дискусије. Удала се пре девет година у Ивањицу, а као васпитач вртића „Бајка“ у овом градићу од пре две године ради при ОШ „Мићо Матовић“ у Мочиоцима, где је формиран вртић за мешовиту групу, тачније, за децу од три до седам година.
– То је сјајна опција, јер долазе деца из неколико околних села. Она немају могућности да се друже са вршњацима, да се баве спортом, плесом, фолклором, као малишани у градовима. У нашем вртићу имају разне активности, а најважније је да су на једном месту пет сати заједно, да се друже – испричала је гласом пуним среће Марија Лишанин.

Више пута понавља колико су најмлађи важни за опстанак села. То поткрепљује речима једног сеоског учитеља: „Село без деце је као тело без душе“. Сматра да има наде, јер, каже, оне који се баве пољопривредом, за останак на селу мотивишу и државне субвенције, колико год неком изгледале мале. Она се никада није покајала што је одлучила да живи ван Београда. У међувремен,у супруг и она купили су имање и кућу у једном селу надомак Ивањице, а и Маријина рођена сестра кренула је истим стопама и удала се у Ариље.
Причало се на конференцији и о другим болним темама, попут неконтролисаног увоза пољопривредних производа, тешког положаја становника на селу, посебно, жена, недостатку здравствене заштите и организоване бриге о старима… На конференцији су, поред организатора Љиљане Петровић и Недељка Радуловића, говорили Марија Лишанин, социолог Горан Јаворац, аграрни економиста Радован Шеварлић, начелница Канцеларије за пољопривреду Општине Горњи Милановац Милка Недељковић, предузетник и оснивач предузећа „Интерфуд“ Милић Поповић, председник МЗ Соколићи Радивоје Домановић…
Весна Тртовић
АКТИВНОСТИ
Удружење „ЛАГ Чачак-Горњи Милановац“ формирано је 2019. године на иницијативу Министарства за пољопривреду. Локалне акционе групе су у Србији организоване по узору на слична удружења у Европској унији. Током реализације пројекта „Иницијатива за унапређење руралног развоја из Моравичког округа“ спроведене су бројне активности: урађене су анализа и истраживање о потребама и могућностима за унапређење стања руралног подручја, припремљена је публикација на тему LEADER приступа, одржане су панел-дискусије у Заблаћу, Ивањици и Горњем Милановцу…
МИШЉЕЊА И ПРЕДЛОЗИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ
Пројекат „Иницијатива за унапређење руралног развоја из Моравичког округа“ је део програма ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији, који спроводи Београдска отворена школа са партнерима, уз подршку Европске уније. Циљ пројекта је повећање учешћа грађана и удружења са села у планирању и развоју локалних руралних заједница. Идеја је да се чују мишљења и предлози о планирању руралног развоја свих заитересованих и да се упуте иницијативе надлежним локалним и националним институцијама за промене и унапређење политика које ће допринети руралном развоју у Моравичком округу, као и у целој Србији.





