Знаци деменције могу се испољити много пре првих клиничких симптома. Али, ове „аларме“ човек најчешће чује као одјек дневних догађаја, обавеза, сталне трке, и наравно, старости. Напредна и у великој мери прецизна дијагностика омогућава откривање предиспозиције, па и најситнијих промена које могу указати да ће се деменција „догодити“. У зависности од узрока деменције, а има их веома много, могу се предузети кораци како би се ток болести значајно успорио. А кад се болест развије, онај ко негује особу са деменцијом, а то је најчешће члан породице, мора имати бескрајно стрпљење и, свакако, емпатију! На важност ових осећања указује и др Иван Продановић, психијатар у Општој болници Чачак, са којим смо разговарали о психијатријском аспекту деменције, о упозоравајућим знацима, о томе шта све може да буде узрок, као и о могућностима ране дијагностике и терапије, па и превенције.
УЗРОЦИ
У свету, па и код нас, све је више особа са деменцијом. Истина, један од разлога је што је дијагностика напредовала, а и људски век се продужио, често на рачун квалитета живота.
– Од како је света и века, било је деменција, било да су генетске или условљене разним факторима. Наравно, од генетике се не може побећи, 30 одсто је наследни фактор, али за то мора постојати „добра“ подлога, посебно за неуродегенеративне деменције, у коју спада и Алцхајмерова болест, која може да траје веома дуго док не пређе у праву деменцију. Медицини су позната три гена, који, ако су у пару на оба хромозома, могу дати деменцију (пресенилин 1, пресенилин 2 и АпоЕ-4). Преосталих 70 процената чине други фактори: старост, животне навике, пушење, алкохолзам, нездраве масти, нерегулисана гликемија, дефицит витамина Д3… – каже др Иван Продановић.
Он наводи да се деменција обично јавља после 60. године, али су забележени случајеви и код много млађих људи, па чак и у раним двадесетим, код којих постоји велико генетско „оптерећење“. Како каже доктор, деменција је, заправо, синдром или скуп симптома и знакова. Може да је изазове чак 200 врста болести. Алцхајмерова је најчешћа (око 70 одсто деменција). Постоје деменције са Левијевим телима, фронтотемпорална деменција, васкуларна деменција, где долази до пуцања ситних крвних судова, или се јавља после великог шлога. Метаболичке деменције настају услед високих вредности неких материја, које се могу видети лабораторијским претрагама. Узрок могу да буду тумори, трауматске лезије, разне инфекције. Па и депресија, која у почетку може да изазове „лажну“ псеудодеменцију, али ако се не лечи, може да дође до праве деменције са свим изразитим симтомима, наводи психијатар.
УПОЗОРАВАЈУЋИ ЗНАЦИ
На питање како препознати прве знаке деменције, др Иван Продановић каже да особа може имати субјективни осећај заборављања, али прође доста времена док то не буде и објективни осећај, односно, док и други не примете „чудно“ понашање.
– Почетак неких деменција је чак 20 година пре изражене клиничке слике. Код деменције постоје испади у когницији – мишљењу, памћењу, чувању и враћању информација, пажњи, опажању, јер се често код особа са деменцијом јављају халуцинаторни феномени или илузије, и на крају и у интелигенцији. Испади постоје и у понашању и у губитку нормалног свакодневног живота – каже саговорник и додаје да постоји десет аларма, а први је губитак памћења „свежих“ информација.
– Особа са деменцијом може се сетити свега из младости, али не и онога што се догодило малопре. То није заборављање, које је физиолошки нормалан процес. Ми често до нове информације у сећању тешко долазимо, било због афекта или неког другог разлога. Код деменције – нове информације апсолутно нема, она је избрисана! – објашњава др Иван Продановић разлику између заборављања и деменције.
Знаци упозорења су и тешкоће у извршавању познатих задатака, у говору, када се тешко налази права реч, а веома честа је дезоријентисаност у простору, посебно у времену (обично не могу да се сете који је дан, датум, година…) Упозоравајући сигнали су лоше или снижено расуђивање, проблеми са апстрактним мишљењем, промене у расположењу, јер особа често постаје раздражљива, осетљива, бесна, потиштена, емоционално лабилна… Догађају се и промене личности. То, једноставно, нису исти људи. Ово породица мора да схвати, ма колико је то тешко.
– Особа која је раније била стабилна, почиње да буде сувише опрезна, мисли да је неко поткрада, да јој неко жели зло. На крају долази губитак иницијативе и контакта са другим људима, они се повлаче у свој свет. Психијатријски болесници могу годину, две, три да леже у шизофреном или депресивно-кататоном ступору (укочености), чак и да не трепћу. Али, све памте, посматрају, имају пажњу, па кад изађу из тог ступора они ће поновити све што је било. Постоји пример, да је човек научио енглески језик, јер је био пацијент у страној земљи… Човек са деменцијом ништа не памти! Психијатријски болесник може да се „врати“. Дементан не, само ће да пропада све више и више – наглашава доктор разлику.
ПРЕВЕНТИВА
Једна од најбољих превентива и за деменцију је медитерански тип исхране, који чак за 40 процената смањује ризик – каже др Иван Продановић и додаје да ништа мање није важна физичка активност, јер је доказано да се тако одређени број неурона обнавља. Могу користити и интелектуални „тренинзи“ – укрштенице, читање, учење неких садржаја напамет, али како каже психијатар, све то треба радити када се примете први знаци, па и пре појаве првих симтома.
За сроднике који брину о особи са деменцијом сваки дан може донети нове дилеме, јер стално искрсавају нови проблеми: са јелом, пићем, нагонима, кретањем, опстипацијама, декубитима, па и потпуним губитком говора. Веома је важно никада се не конфронтирати са особама са деменцијом, каже наш саговорник који сматра да је боље када породица брине о својим дементним члановима, не само због емпатије према својим ближњима. Саветује стрпљење, брижност и саосећајност. Особине којима, сматра он, прети нестајање. И за то има лека – што мање друштвених мрежа, ТВ-а… Вратити се неким основним вредностима – пре свега, породици. И базичним људским емоцијама, а то су туга, срећа, бес и страх, поручује др Иван Продановић.
Текст и фото: Весна Тртовић
ТЕСТОВИ
За откривање благих когнитивних оштећења и раних знакова деменције користе се мини ментал-тестови. Новија је Монтреалска скала (MoCA), кратак тест који лекари користе да провере когнитивне функције (памћење, пажњу, говор и сналажење у простору и времену). Тест се састоји од одређеног броја питања и задатака, који се бодују (максимално је 30, а доња граница је 26 бодова). Ипак, мало њих се због тога обрати психијатару.
– Доћи на психијатрију код нас је још стигма, нешто „срамотно“. А када би се дошло у ранијој фази, било би много боље. Не бисмо морали да уводимо велики број лекова, јер се пре тога може кориговати много тога у животу.
ЛЕКОВИ
Према речима др Ивана Продановића, и код нас се користе две врсте антидементних лекова. Први су инхибитори ацетилхолинестазе (ривастигмин, галантамин, донепезил), а и у другој групи су антагонисти NMDA рецептора (мемантин).
– То се, пре свега, односи на неуродегенеративне деменције, у првом реду на Алцхајмерову болест. У неким почетним фазама могу да одреагују веома добро. Али, нису свемогући! После 20 година употребе у Америци су избачена моноклонска антитела, због процента превеликог крварења и едема мозга. Укључују се и симптоматски лекови, попут антипсихотика, ако је превелика узнемиреност. Никад се не дају бензодијазепини (дијазепам, лоразепам, бромазепам…), јер још више повећавају раздражљивост – каже неуорпсихијатар Продановић.
