ЖИВЕТИ СА ДЕМЕНЦИЈОМ (6)
Током септембра, Светског месеца Алцхајмерове болести, Српско Удружење за Алцхајмерову болест (СУАБ) и Alzheimer’s Disease International (ADI) покренули су глобалну кампању подизања свести о овој болести, како би истакли предности ране дијагнозе и допрли до 75 процената људи широм света који живе без дијагнозе овог обољења. Иако се очекује да ће до краја ове деценије број особа које живе са деменцијом широм света порасти на 78 милиона, многи људи и даље живе с овим обољењем без званичне дијагнозе. Према проценама, тај удео износи 75 одсто на глобалном нивоу, а у неким земљама с ниским и средњим дохотком чак и до 90 процената је недијагностикованих.
Како je наводено у саопштењу СУАБ-а, у овогодишњој кампањи позвали су да се сви који су забринути за своје или памћење блиске особе, обрате свом изабраном лекару ради испитивања и могућности благовременог постављања дијагнозе.
– Рана дијагноза ће и вама и вашој породици олакшати живот јер ћете на време почети са активностима које деменцију успоравају, а бићете спремни и за нову терапију – навела је др Слађана Павковић из СУАБ-а.
Истраживања показују да четворо од петоро људи (и чак две трећине здравствених радника!) и даље погрешно верују да је деменција природни део старења. Ова заблуда, у комбинацији са стигмом и ћутањем, одлаже постављање дијагнозе и онемогућава неопходан приступ лечењу и подршци.
Иако лек за потпуно излечење још увек не постоји, истраживања показују да би се и до 45 одсто случајева могло одложити или спречити деловањем на факторе ризика попут пушења, повишеног крвног притиска, физичке неактивности, нездраве исхране и социјалне изолације. Појављују се и нови видови лечења који могу успорити напредовање болести уколико се Алцхајмерова болест открије на време. Ови видови лечења тренутно су усмерени на почетне фазе болести, због чега је рана дијагноза од још веће важности. Напредак у тестирању биомаркера, укључујући нове тестове крви, такође може олакшати постављање дијагнозе, а у неким случајевима омогућава откривање патологије Алцхајмерове болести и пре појаве изражених симптома.
Поред фармаколошке и медицинске неге и сви видови подршке, попут рехабилитације, друштвених активности и предаха за неговатеље, помаже особама са деменцијом, као и њиховим неговатељима, да остану самостални и очувају квалитет живота, али приступ овим услугама често зависи од постојања званичне дијагнозе.
– Губитак слуха, висок крвни притисак и гојазност су кључни фактори ризика у средњим годинама (од 45. до 65.), а пушење, физичка неактивност, социјална изолација и дијабетес после 65. године. Свако од нас може смањити ове ризике од деменције или одложити њен почетак -наглашава Надежда Сатарић из СУАБ-а.
За благовремену дијагнозу кључно је препознавање знакова упозорења на деменцију. Препознавање 10 знакова деменције, укључујући губитак памћења, потешкоће у обављању уобичајених задатака, проблеме с говором и слично, може подстаћи људе да се обрате свом лекару, поузданом члану породице или пријатељу, или да позову телефон Српског удружења за Алцхајмерову болест.
СУАБ и ADI позивају појединце, заједнице, здравствене раднике, министарства и владу на акцију.
– Погрешна схватања и стигма и даље су међу највећим препрекама раној дијагнози и приступу лечењу, нези и подршци. Подизањем свести и подстицањем отворених разговора о овом здравственом проблему, сви заједно можемо допринети сузбијању стигме и дезинформација и, што је најважније, охрабрити више људи да потраже рану дијагнозу и остваре приступ нези и подршци која им је потребна – наведено је у сопштењу које потписује мр Надежда Сатарић, председница УО СУАБ-а.
Приредила: В. Т.
