ПЛАНСКА СМЕНА УСЕВА УБЛАЖАВА ПОСЛЕДИЦЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА
ПЛОДОРЕД У РАТАРСТВУ – ОСНОВА СТАБИЛНОГ ПРИНОСА И ОЧУВАЊА ЗЕМЉИШТА
Плодоред представља једну од најзначајнијих агротехничких мера у ратарској производњи и има важну улогу у постизању стабилних и квалитетних приноса, као и очувању плодности земљишта. Он подразумева планирану и правилну смену усева на истој површини током одређеног броја година. За разлику од сталног гајења једне исте биљне врсте, правилно организован плодоред омогућава боље коришћење хранљивих материја, воде и простора, смањује појаву болести и штеточина и доприноси очувању структуре и плодности земљишта.
У ратарству се најчешће гаје житарице, кукуруз, сунцокрет, соја, шећерна репа и друге биљне врсте, које имају различите потребе према земљишту и условима гајења. Због тога је, како истиче Зорица Грбовић, саветодавац за ратарство из Пољопривредне саветодавне и стручне службе (ПССС) Чачак, важно да се не гаје исте културе годинама на истој парцели. На пример, кукуруз има велике потребе за хранљивим материјама и водом, док легуминозе, као што су соја и луцерка, имају способност да уз помоћ бактерија на свом корену везују атмосферски азот и тако доприносе обогаћивању земљишта. Када се ове културе правилно смењују, земљиште се рационалније користи, а услови за наредни усев могу бити знатно повољнији.
– Једна од најважнијих предности плодореда је очување и побољшање плодности земљишта. Различите биљке имају различит коренов систем и различите потребе за хранљивим материјама. Дубок корен неких биљних култура продире у дубље слојеве земљишта, док друге биљке развијају корен ближе површини. Њиховом сменом долази до бољег коришћења хранљивих материја из различитих слојева земљишта. Поред тога, остаци биљака на њивама доприносе стварању органске материје и побољшавају структуру земљишта. Добра структура структура омогућава лакше продирање воде и ваздуха, што ствара повољније услове за развој корена – објашњава Зорица Грбовић.
Плодоред има велики значај и у борби против корова, болести и штеточина. Уколико се једна култура дуго гаји на истој парцели, према речима наше саговорнице, стварају се повољни услови за развој организама који су специфични за ту културу. На тај начин њихова бројност може значајно да се повећа, што доводи до смањења приноса и већих трошкова производње. Сменом усева прекида се њихов животни циклус и смањује могућност њиховог ширења. Због тога се потреба за употребом средстава за заштиту биља може смањити, што је значајно како са економског, тако и са еколошког становишта:
– Правилан плодоред такође доприноси стабилности приноса. Пољопривредна производња у великој мери зависи од временских услова, па није могуће у потпуности предвидети резултат производње. Ипак, добро испланираном сменом усева могу се ублажити последице неповољних услова. Различите биљне врсте различито реагују на сушу, високе и ниске температуре и количину падавина. Због тога разноврснија производња представља сигурнију основу за очување приноса у различитим производним условима.
Поред утицаја на земљиште и принос, плодоред има и економски значај. Правилним избором усева пољопривредник може да смањи трошкове ђубрива и средстава за заштиту биља, као и да боље распореди радове током године. Истовремено, гајење различитих култура смањује зависност произвођача од једног усева и његове тржишне цене. На тај начин плодоред није само мера за очување земљишта, већ и важан део успешног и одрживог управљања пољопривредним газдинством, поручује Зорица Грбовић из ПССС Чачак.
В. С.
Климатске промене су наша реалност и оне обликују услове производње, структуру ризика и дугорочну одрживост пољопривреде у Србији. Правилан плодоред је једна од најважнијих пољопривредних мера за ублажавање последица све изразитијих климатских промена. У условима када се Србија суочава са све топлијим летима и зимама, дугим сушним периодима и неравномерним распоредом падавина, традиционални системи смењивања (ротирања) усева добијају на значају, а поред њих наши пољопривредници морају примењевита и друге регеративне праксе како би постигли боље резултате у својој производњи.
– Плодоред представља основу рационалне и одрживе ратарске производње. Његов значај огледа се у очувању плодности и структуре земљишта, смањењу појаве корова, болести и штеточина, бољем коришћењу воде и хранљивих материја, као и у постизању стабилнијих приноса. У времену када се пољопривреда суочава са све израженијим климатским променама, деградацијом земљишта и потребом за смањењем трошкова производње, правилно планиран плодоред постаје све значајнији. Због тога његова примена представља један од најбољих начина да се истовремено оствари успешна производња и сачува земљиште за будуће генерације – истиче Грбовић.
