БОРБА ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА
У просторијама Националне службе за запошљавање у четвртак, 5. новембра, одржана је трибина под називом „Глас подршке” у организацји Удружења жена „Катржанке”. Циљ трибине је разговор са женама о једном од највећих проблема данашњице, насиљу над женама. У овај пројекат укључена су удружења жена: „Сјеничанке” из Сјенице, „Чари завичаја” из Петровца на Млави, „Љубав на сеоски начин” из Жаочана, „Dijabetes mellitus” који се бави борбом против шећерне болести. Трибини су присуствовале: Татјана Мацура, министарка без портфеља у техничком мандату, Стефани Милосављевић Остојић, директорка Центра за социјални рад, жене из удружења, како из Моравичког округа, тако и из читаве Србије.
– У разговорима са министарком без портфеља у техничком мандату Татјаном Мацуром научиле смо доста о удруживању и то смо подигле на виши ниво и заједно реализовале пројекат у оквиру кога се удружило неколико удружења жена из читаве Србије. Циљ овог пројекта је да се чује глас жена које су претрпеле насиље, а таквих жена је много. Насиље над женама је у селима још увек табу тема, јер жене морају да ћуте, да буду расположене и срећне, а све то због осуда околине. Баш зато што жене немају могућност да причају о томе покренуле смо ову иницијативу да бисмо подигле колико толико свест о томе колико је значајно говорити о проблемима – рекла је Мирослава Мира Миновић, председница Удружења жена „Катржанке“.
Врло је важно скренути пажњу на то да насиље није слабост онога ко га трпи, већ одговорност онога ко га чини и друштва које га прећуткује. Ниједан облик насиља није приватна ствар, подршка женама почиње разумевањем, а наставља се конкретном помоћи. Подједнако је битно да све информације буду доступне женама ма где год оне живеле, колико год година да имају, којим год послом се бавиле.
– Равноправност, поштовање, подршка, сигурност и достојанство темељи су друштва у коме ниједна жена не сме да буде остављена сама пред насиљем. Управо на тим вредностима заснива се иницијатива „Глас подршке” која кроз заједнички рад удружења из различитих делова Србије отвара простор за разговор о насиљу над женама, важности и правовременој подршци да се изгради заједница у којој свака жена може да живи без страха, притиска и понижења. Када се удружења из различитих средина окупе око заједничког циља, подршка престаје да буде појединачна активност и постаје шира друштвена порука. Жене из различитих места суочавају се са различитим околностима, али потреба за љубави, поштовањем и достојанственим животом заједничка је свима. Они што је порука свим женама и свим људима јесте да нису сами, да постоје људи који су спремни да их саслушају и подрже, јер заједно можемо све. Информације су потребне и женама у селу, али и женама у граду, зато смо кроз овај пројекат направили мапу подршке женама у Србији, где могу да се јаве и којим редоследом да иду. Важно је да свима буде загарантована безбедност из разлога што се жене плаше осуда околине и тога да из те институције не „исцуре” информације, односно, њихов проблем – казала је Миновић.
Помоћ женама и свим другим жртвама насиља може бити пружена рука, лепа реч, разговор, нешто што ће их подсетити и освестити да нису саме, да имају право да се боре, да имају право на заштиту, подршку и живот без страха.
– Веома је битно да нагласимо то да колико је потребно радити са жртвама, толико је потребно радити и са насилницима, да се види који су њихови проблеми, да ли је то нека траума, проблем из детињства, шта је то што је проузроковало насилничко понашање. Такође, морамо знати како да заштитимо особе са инвалидитетом и особе са аутизмом. Та деца доживљавају насиље у школама и трпе дискриминацију, самим тим не могу да се крећу нормално, само зато што су различити. Не смемо да правимо разлике, сви смо једнаки и то је веома битно – рекла је Миновић.
Виолета Јовичић
