КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА БАШТИНА И БИСЕРИ ПРИРОДЕ – ИМПУЛС РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ
ПРИРОДНО БЛАГО, БОГАТА ИСТОРИЈА, НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО, ОЧУВАНА ТРАДИЦИЈА…
Редакција „Чачанског гласа“ ће у наредна три месеца реализовати пројекат „Културно-историјска баштина и бисери природе – импулс развоја општине Лучани“, у оквиру којег ће бити објављено више текстова на ту тему. Тема овог пројекта је промоција изузетног културно-историјског и природног богатства драгачевског краја у циљу поспешивања економског развоја општине Лучани. Историјско и културно наслеђе (материјално и нематеријално) и природно благо могу бити значајни ресурси у служби одрживог развоја општине Лучани, односно, поспешивања заштите и унапређења животне средине, развоја различитих видова туризма, као и предузетништва (развоја малих и средњих предузећа, угоститељства, сектора услуга…), што би позитивно утицало на смањење миграција са њене територије и успорило процес депопулације становништва који је годинама уназад присутан, посебно на сеоском подручју.

Територија општине Лучани заузима површину од 454 км² и припада Моравичком управном округу. Простире се од Западне Мораве на северу до планине Чемерно на југу и од Јелице на истоку до развођа ка Голијској Моравици на западу. Поред Лучана и Гуче, који су привредни и културни центри, општину чине још 34 насеља претежно оријентисаних на пољопривреду. Територија Лучана се граничи са градом Чачком и општинама Краљево, Ивањица, Ариље и Пожега. Њена најсевернија тачка налази се у Овчарско-кабларској клисури, док је најјужнија код Дубоког превоја, а читаво подручје карактерише: разнолики рељеф са планинама Јелица, Овчар, Голубац и Крстац, Овчарско-кабларска клисура и специфични крашки облицима попут Рћанске пећине. Централним делом територије протиче река Бјелица са притокама, док се на северу налази Западна Морава. Општина Лучани заузима повољан географски положај и добро је повезана са остатком Србије и регионом. На њеном подручју, према последњем попису, живи 17.090 становника.

Поред повољног географског и саобраћајног положаја, општина Лучани поседује и богату културно-историјску баштину и изузетне природне ресурсе, али је, упркос томе, њена територија претежно транзитна, изузев у делу године када се одржава Драгачевски сабор трубача у Гучи, када овај крај бележи рекордну туристичку посећеност. Културно-историјско наслеђе, природне лепоте, здрава храна и животна средина представљају добру базу да се ови сјајни привредно-туристички потенцијали користе током читаве године, што би донело локалном становништву повећање прихода, као и бенефите самој локалној самоуправи кроз повећање пореске базе, пре свега, афирмацијом различитих врста туризма – сеоског, етно, излетничког, културног, верског, спортског, укључујући и школе у природи. За сада је од свих набројаних видова туризма најразвијенији манифестациони, пре свега, захваљујући „Сабору трубача“ и неким другим традиционалним манифестацијама које се дуго негују у драгачевском крају. Афирмација различитих видова туризма повукла би са собом и бржи развој угоститељства, одрживе пољопривреде и предузетништва – неких нових делатности, али и старих заната и занимања, што би донело житељима општине Лучани додатну економску корист и допринело да се млади људи након школовања у већој мери враћају у свој родни крај. Поред економске, ту су и еколошка и друштвена корист, јер заштита природе значајно повећава предуслове за благостање друштва.
Драгачевски сабор трубача у Гучи има посебно место у идентитету општине Лучани, јер је реч о манифестацији која је драгачевски крај и Србију прославила широм света. Драгачево је, међутим, много више од трубе. Препознатљиво је по изузетним природним лепотама, богатој историји, духовности, изворном народном стваралаштву, очуваној традицији, саборовању, аутентичној култури, здравој домаћој храни, непролазној повезаности човека са родним крајем, народним обичајима који се генерацијама преносе с колена на колено… Оно је чувар душе Србије – њене прошлости, традиције и идентитета.
Општина Лучани има изузетно богато и разноврсно културно наслеђе: манастире, цркве, стара гробља, надгробне споменике и крајпуташе, музеје, народно градитељство, старе занате и занимања, народну уметност, литије, саборе, вашаре, старе обичаје… Нека од најзначајнијих културних и духовних добара у Драгачеву су истражена и заштићена, о чему ћемо детаљније говорити у текстовима овог серијала.
Први писани траг о Лучанима налази се у детаљном попису Смедеревског санџака из 1476. године, што је уједно и најстарији сачувани дефтер. Међутим, живот на овим просторима траје непрекидно више од три хиљаде година, о чему сведоче бројни археолошки налази, некрополе и градине.
Указујући на изузетну културну баштину, историјско наслеђе и бисере природе општине Лучани, текстовима овог серијала желимо да укажемо на њихов огроман потенцијал и значај у стварању нових културних вредности и подстицању одрживог локалног економског развоја ради просперитета целокупне заједнице. Путем овог пројекта желимо да утичемо и на унапређење локалних стратегија развоја општине Лучани, како би се расположиви природни и културно-историјски ресурси боље искористили кроз стварање још снажније спреге пољопривреде, развоја занатства, угоститељства и различитих врста туризма, што би допринело подизању квалитета живота свих житеља локалне заједнице.
В. Степановић

Драгачево је област у Западној Србији која заузима површину од 730 км², при чему 454 км² припада територији општине Лучани, а остатак припада општинама: Чачак, Краљево, Ивањица, Ариље и Пожега. Природним границама одвојено је од суседних регија – на северу Западном Моравом, односно, Овчарско-кабларском клисуром, на североистоку и истоку планински венац Јелице га одваја од Западноморавске долине, на југу допире до планина Троглав и Чемерно, захватајући и њихове северне падине, док на западу граничну линију чини река Моравица. Драгачево чине 49 насеља и то: Бели Камен, Вича, Властељице, Вучковица, Горачићи, Горњи Дубац, Горња Краварица, Граб, Губеревци, село Гуча, варош Гуча, Дљин, Доњи Дубац, Доња Краварица, Дучаловићи, Ђераћ, Живица, Зеоке, Каона, Кривача, Котража, Крстац, Лис, Лисице, село Лучани, варош Лучани, Марковица, Милатовићи, Негришори, Пухово, Пшаник, Рогача, Ртари, Рти, Тијање и Турица (36 насеља припада општини Лучани), Брезовице (општина Чачак), Лопаш, Пилатовићи и Прилипац (општина Пожега), Толишница (општина Краљево), Лиса, Луке и Осоница (општина Ивањица), Вирово, Драгојевац, Миросаљци, Трешњевица и Церова (општина Ариље). Овакав, распоред села је резултат административно-територијалне поделе настале после Другог светског рата.
Највећи део територије Драгачева који припада општини Лучани има издужен облик и правац пружања северозапад-југоисток. Општина Лучани смештена је у северном делу унутрашњих Динарида, односно, Старовлашко-рашкој висији, у оквиру које се издваја неколико микрогеографских целина, међу којима је и Драгачево.
Драгачево се састоји од доњег и горњег Драгачева, иако не постоји јасна граница међу њима, као ни разлика у рељефу.




