ТЕК ЗА ПОНЕКУ ТЕГЛУ СЛАТКОГ
Рани пролећни мразеви направили су велике штете на воћним врстама у скоро свим подручјима наше земље. Само прошле године у Шумадији и западној Србији мраз је обрао око 150.000 тона воћа, ни ове године ситуације није ништа боља. Знајачно мањи принос, довео је до високих цена појединих воћних врста на пијачним тезгама, па тако за килограм трешања морате издвојити 1.500 динара.
– Цена за килограм трешања већ неколико дана је 1.500 динара. Људи купују, али значајно мање него претходних година, наравно, због цене. Углавном, нико на тезги нема своје трешње, а и уопште има их веома мало – рекао је један од дугогодишњих продаваца на Градској пијаци.
Иако свесни ситуације у којој су се воћари нашли, грађани нису задовољни високим ценама, па је и куповина опала. Како кажу купци на чачанској пијаци, иако су трешње рано воће коме се сви радују, тешко ко може издвојити толико новца за килограм. Када све узмемо у обзир, изгледа да ове године неће бити ни слатког, ни џема.
– Трешње и јагоде су за мене најлепше воће, некада скоро свака кућа у вишим деловима нашег града имала је неколико стабала трешње, данас није тако. Иако купујемо на пијаци, ове године због мраза који их је уништио на почетку цветања, цена је прилично висока. Купујемо, али по 300, 500 грама. Надам се да ће осталог воћа имати више, да неће бити као са трешњама и шљивама, али тешко, јер мраз је погодио и нас и околину – каже један од купаца на чачанској пијаци.
Према речима стручњака из чачанског Института за воћарство коштичаво воће претрпело је ненадокадиве штете ове године, климатске промене утицале су у великој мери још у раним фазама цветања, па је то условило и високе цене производа.
– Према нашим сазнањима, у чачанском крају готово да нема ниједног воћањака у коме има плодова, остала су само појединачна стабла у неким двориштима која су били заклоњена од мраза. Управо је то разлог зашто трешње имају високе цене на пијацама у Србији, јер се ради о плодовима из засада где није било мраза и то су, углавном плодови из увоза – истакао је др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство.
По свему судећи, изгледа да ће и у наредном периоду бити слична ситуација и са осталим воћним врстама.
– И друге воћне врсте претрпеле су штете, пре свега, коштичаво воће, кајсија, вишња, шљива. Када је рећ о јабукама и крушкама, ту смо мислили да је ситуација нешто боља, али ситуација на терену у претходних неколико дана показује да пуно плодова опада, што је редовна појава у овом периоду, али то опадање је у високом проценту, и последица је, пре свега, ниских температура, тако да очекујемо веће штете код тих воћних врста – навео је др Јевремовић.
Виолета Јовичић
АНТРФИЛЕ
ПЕРСПЕКТИВА ПРОИЗВОДЊЕ ТРЕШЊЕ
У чачанском крају трешња се најчешће гаји и успева у Миоковцима, Горњој Горевници, Милићевицима, Липници, а перспектива овог воћа уколико се не предузму одређене мере постаје упитна.
– Када је реч о перспективи трешње, мора се порадити на овом проблему, изабрати локалитете где се ретко јављују ниске температуре или се морају тражити локалитети који одговарају трешњи као воћној врсти и где она може да да свој пун потенцијал, висок принос и добар квалитет рода. Велики су изазови, не само за трешњу, већ и за све друге воћне врсте, како да се боримо против климатских променама, готово незаобилазних пролећних мразева. Трешња се код нас гаји, углавном, на локалитетима који одговарају кајсији, брескви, нектарини. Имамо засаде трешње у Миоковцима, Горња Горевница, Милићевици, Липница, то су традиционални локалитети у нашем крају. Када говоримо о Србији то су Смедерево, Гроцка, Топола, места где вегетација почиње раније и температуре су нешто више и одговарају трешњи као воћној врсти – казао је др Јевремовић.
