ВЛАДАН СТЕВАНОВИЋ, ПЕВАЧ И ГИТАРИСТА, О ПОВРАТКУ ГРУПЕ VIS SEBASTIAN
После дуже паузе, чачански бенд VIS Sebastian се почетком ове године поново окупио у истом саставу, а прошлог четвртка (10. јула) је први пут наступао у кафеу „Енигма“. Осим у ауторским песмама ове групе, посетиоци су уживали и у ширем репертоару песама њихових узора. Да је бенд поново добро прихваћен доказ је и песма „Буди ту“ која се певушила до касно у ноћ… Сјајан повратак групе VIS Sebastian и њихове песме које и данас звуче свеже и савремено, биле су повод за разговор са певачем и гитаристом Владаном Стевановићем, који је Чачанима, осим по музици, познат и по књигама поезије и прозе.
„ПРАВА И ИСКРЕНА“ МУЗИКА
Почетком 2025. године чланови VIS Sebastian одлучили су да се бенд поново активира, на првом месту, из велике љубави према музици и осећају да на данашњој чачанској, српској и регионалној сцени недостаје „права и искрена“ музика, коју они виде у стиловима који су преовладавали, нарочито, шездесетих и осамдесетих година, како у мелодијама и начину свирања, тако у енергији и друштвеној ангажованости. За први наступ, који је недавно одржан у чачанском кафеу „Енигма“, бенд је припремио сет од десетак ауторских песама, као и шири репертоар песама њихових узора.
– Била је велика посећеност, група је добро прихваћена, а што нас нарочито радује, наше песме су одлично примљене код младих. Песма „Буди ту“ се певушила до касно у ноћ, што је доказ више да је наша нова активност потребна на чачанској и широј музичкој сцени, а да наше песме звуче свеже и савремено. Желимо да у ближој перспективи снимимо албум са нашим песмама, како би остале забележене са новом и оном ранијом енергијом и уметничком нотом, али и да у нашој музици уживамо и ми сами, као и други који у томе пронађу себе! – наглашава Владан Стевановић, певач и гитариста VIS Sebastian.
Култура, а првенствено музика је од најраније младости била Владанова инспирација, не само хоби, већ нешто због чега се живи.
– Срећом, моји родитељи и цела њихова генерација градитеља тадашње нове државе и грађанске класе у настајању, били су отворени за савремене идеје и подржавали нас, за почетак, набавком скромнијих грамофона и музичких инструмената. И они су слушали домаћу и страну поп и рокенрол музику, набављали плоче Тома Џонса, Мери Хопкин, Битлса. Тако се у многим становима, па и нашем, затекла и гитара, која је превладала над хармоником. Некако је моја генерација, и неколико генерација пре и после, од свега највише волела рокенрол музику. У школама, на Градском тргу и у диско клубовима су размењиване информације, плоче, па је тако настао један културни миље који је у Чачку имао своје корене још од почетка шездесетих година прошлог века. Чачак је увек имао своју књижевну, филмску, а посебно рокенрол сцену, тако да је нама било природно да и сами постанемо део ње – каже Стевановић.
Један од центара културе у граду била је чачанска Гимназија, у чијој згради се налазила и ОШ „Филип Филиповић“, у коју је и Владан ишао.
– Ту смо се упознавали са музичким ентузијастима сличним себи, а велику улогу имали су и наши наставници, професори, педагози, који су у нама подстицали љубав према уметности, поред осталог, према рок музици. На првом месту бих истакао прегаоце као што су професори Мића Миловановић и Бобо Стефановић. У двориште Гимназије доносили смо гитаре, „крали“ један од другога нове акорде и песме. Тако смо се музички зближили Слађан Јовановић (који је још боље свирао гитару) и ја, али и други који су током година свирали са нама. Професор Бобо Стефановић је почетком наших гимназијских дана основао English Club у који је учланио Слађана и мене, помагао нам својим музичким знањем и познавањем енглеског језика, а ми смо, заузврат, гитарама и певањем анимирали и друге ђаке да се придруже клубу – каже Стевановић, наглашавајући да је у Гимназији деловао и диско клуб, у коме су и они свирали.
ОД „БОНДА“, ПРЕКО „ШПАНСКОГ КАРАВАНА“, ДО САСТАВА „SEBASTIAN“
Њихова прва музичка група је био рок састав Бонд, који је убрзо променио име у Шпански караван, према песми групе Дорс.
– Осим њих, узори су нам били и остали Битлси, Ролингстоунси, Енималси, Јардбрдси, Ху и други, а слушали смо и домаће извођаче – старе плоче Ђорђа Марјановића, нашег Елвиса, Силуета, али и новије, као што су били Рибља Чорба и Смак, које ми Чачани присвајамо. Свиране су углавном журке по становима, игранке у школама, а затим су дошле и гитаријаде. Врхунац овог периода је била Гитаријада у Чачку, у мају 1982. У жирију су били и представници чувеног рок часописа „Џубокс“, који су тада заговарали панк и нови талас, док смо ми још увек „прашили“ тврђи рок, па смо освојили треће место, са својом ауторском песмом „Прашњава ружа“. Од почетка смо, осим широког репертоара светског и домаћег рока, компоновали и писали своје ауторске песме, што сматрам веома важним моментом, те да је та особина оно што ствара уметност, а не само обичну репродукцију, „тезгу“, комерцијални ефекат. Захваљујући великом ентузијасти, једном од водитеља утицајне емисије Радио Чачка „Поп (Рок) лига“, Љубиши Ћирковићу Ћирку, наша група је забележила своје прве снимке са ауторским песмама: „Он као сви“, „Вера“, „Љубав за неки нови свет“ и „Лунарна синтеза“ – наглашава Владан.
Одлазак у ЈНА привремено је прекинуо рад бенда, али и одређени континуитет у музичком правцу и размишљању. Нови талас је у свету и Југославији био на свом врху, па су након повратка и сами, под тим модерним утицајем, почели да компонују и свирају другачије, користећи и савременију технику. Нови узори су постали: Јуритмикс, Полис, Хејзел О’Конор, Клеш, Хјуман Лиг, Бау Вау Вау, Токинг Хедс, а од домаћих: Идоли, Филм, Електрични оргазам и други, наводи Владан. Тако 1983. године настаје вокално инструментални састав VIS Sebastian кога су, поред Стевановића (вокал, ритам гитара), чинили: Слађан Јовановић (соло гитара, пратећи вокал), Мирко Симеуновић (бас гитара) и Милан Стефановић Стеф (бубњеви, пратећи вокал).
– Одмах је настављен рад на сопственим песмама, па је поред појединих од раније, група почела да изводи и нове: „Буди ту“, „Ma Bwana“, „То што мрзим ја“, „Ко?“, „Као ружа на дан битке“, са ангажовнијим текстовима. Први пут су ове ауторске песме бенда снимљене у професионалном студију у Београду. VIS Sebastian је освојио прво место на Смотри „Младост“, у мају 1984. године, са својим песмама: „Буди ту“, „Ma Bwana“ и „Победа над мраком“. Осим традиционалних наступа у школама, група је свирала широм Србије, да би почетком 1985. прешла у Београд, где је започела и медијску промоцију. Највећи проблем у то време је било снимање и финансирање плоче, поготову за оркестре из провинције. Бенд се никада није званично распао, једноставно, свако је кренуо путем своје каријере, породице, почели су ратови. Слађан је дипломирани правник, бави се бизнисом, Мирко је дипломирани електроинжењер, а Стеф је највише остао у музици. Ја сам радио у МУП-у, касније сам, преласком у дипломатију, отишао у иностранство, што ме је још више удаљило од музике коју, међутим, нисам престао да слушам – каже Стевановић, који у култури свој траг оставља и кроз књижевност, објављујући књиге поезије и прозе.
У ишчекивању албума, можемо уживати у песмама и новој – старој енергији вокално инструменталног састава „Sebastian“.
Нела Радичевић
Фото: Архива Владана Стевановића
