СЈАЈНА ПРЕМИЈЕРА „УЈКА ВАЊЕ“ ГРАДСКОГ ПОЗОРИШТА ЧАЧАК
Сјајна обрада Чехова и његовог „Ујка Вање“, класичног дела са поднасловом „Сцене из живота на селу у четири чина“ у преводу Кирила Тарановског, догодила се у уторак, 20. октобра, на премијери Градског позоришта Чачак, одиграној у великој сали Градске библиотеке, која је од оснивања и сцена овог професионалног театра и значајан је сегмент редитељског поступка у сваком комаду, јер укључује интеракцију са публиком.
Ауторски тим и глумачку поделу овог комада чине: у трострукој улози нашао се Александар Ђинђић, редитељ, сценограф и глумац који игра Војницког, односно, ујка Вању; Братислав Јанковић, директор чачанског Градског позоришта се нашао у улози научника Серебрјакова; глумац Петар Пузовић игра доктора боема Астрова; глумица Ивана Терзић игра вредну и комичну Соњу, а глумица Јелена Тјапкин игра лепу и младу Јелену Андрејевну удату за старог научника. Драматург комада је Димитрије Коканов, композиторка је Ана Гњатовић, костимографкиња је Селена Орб, (сарађивала са чачанским позориштем и у ранијим пројектима), за сценски говор је задужена Марија Кнежевић. Инспицијенткиња је Јелена Павић, мајстор светла Горан Ђудић, а мајстор тона Недељко Вучићевић.
Општи утисак публике, којој су заиста брзо протекла најављена два и по сата „одсуства“ из реалности, јесте да су глумци чачанског позоришта све бољи, да су све представе актуелне, динамичне, са темама које у потпуности држе пажњу, са необичним, али једноставним сценографијама које остају у другом плану и тиме још више истичу глумачке бравуре и мизансцен.
Савремено читање, савремени костими, реалистична драматургија, чини јунаке драме блиским, увлаче публику у појединачне процесе самоидентификације. Јавно изговорене дилеме и закључци актера драме о, како каже редитељ Александар Ђинђић, „потрошеним данима и жељама које се не остварују“ подстичу и на нека лична преиспитивања и намећу додатна питања о, према речима режисера, „сопственим мехурима које смо као људи склони да стварамо, али и да се у њима задржавамо“. На епоху сликовито подсећа наратор Братислав Јанковић, упућивањем на имагинарну сценографију руског села у коме се одвија радња комада.
Драматург Димитрије Коканов истиче да овај комад „представља сусрет публике и глумаца у конференцијско-сценском простору Градске библиотеке“, … у коме је, према Ђинђићевом читању Чехова, „драма заправо партитура за пропитивање међуљудских односа“, при чему „редитељ не тражи контекстуална упоришта у друштвеним околностима у којима живимо“.
Прва реприза одиграна је 21. октобра на истој сцени, о наредним ће јавност бити благовремено обавештена.
Јунаци драме, свако за себе проживљава личну драму, рударећи по дубоким ходницима личне самоанализе и преиспитивања сопственог живота, заблуда и промашаја, тајних жеља и могућих исхода… Док једни стоје чврсто у својим уверењима: лепа Јелена бранећи упорно своју част и вредна Соња, идеалиста посвећена напорном раду, а безнадежно заљубљена у доктора, други живе своје „фатаморгане“: стари професор Серебрјаков, оптерећен годинама, гихтом, младом женом и својим књигама; Ујка Вања, цео живот посвећени и савесни радник на имању без икаквог живота и награде и доктор Астров, згађен својим послом и безнадежно заљубљен у Јелену… Порука за спас је на крају била „рад, рад и рад!“
ВЕЛИКА ПРЕДСТАВА
Директор Градског позоришта Чачак Братислав Јанковић, о новој премијери која је релативно брзо припремљена, за неколико месеци.
-Имали смо први део проба крајем сезоне у јуну, затим смо направили летњу паузу и након тога смо од 31. августа радили све до 20. октобра, до премијере. Рад је био интензиван, пробе су понекад биле чак и у два термина, пре и поподне. Јако сам срећан и поносан што смо изабрали Чехова и што смо се усудили да радимо Чехова. Имао сам пуно поверења да Ђинђићу поверим тај посао, и ето, надам се да смо успели. Представа је комплексна, дуга, траје два и по сата, има паузу након два чина. Представа вуче у класику и јесте класик велики, али наравно, као што смо увек у Градском позоришту Чачак радили, ми имамо тај неки савремен приступ и Ђинђићева режија је у том приступу. Није постављена на неком дневном или политички дневном нивоу обојена. У том смислу, мислим да смо сачували Чехова и да баш играмо Чехова, за разлику од свих представа које смо раније радили и које су увек некако прожете неким актуелним темама. Мислим да смо задржали и дух и језик Чехова и да ће публика уживати и у Чехову и у самој нашој поставци и игри, глуми и режији. Она јесте камерна у свом неком техничком смислу, али она уопште није камерна по свом обиму. То је једна велика представа која има слојева и слојева. Надамо се да ће то публика препознати. Захтевна је, то је Чехов, мислим да и краће не може да се уради. Гледали смо Чехова и по шест сати, али добро, то су неке друге куће, ипак, мислим да је ово највећа представа у том обиму који смо до сада успели да урадимо – истакао је Братислав Јанковић.
ЈАКО ОЗБИЉАН РЕПЕРТОАР
– Мислим да Братислав на челу са овим људима успевају да у овим околностима изнедре фантастичне представе и јако, јако озбиљан репертоар. То не мислим само ја који играм у тим представама, волим их, па могу да причам. Мислим да то види свако ко дође овде да ради и суочи се са овим што сам рекао, али оде задовољан због тога што људи желе да овде праве позориште и то је оно што је највећи квалитет – рекао је режисер и глумац Александар Ђинђић о раду Градског позоришта Чачак.
Зорица Лешовић Станојевић
