ПЛАНИНА ЈЕЛИЦА ПРОГЛАШЕНА ЗА ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА

СРБИЈА ПОСТАЛА БОГАТИЈА ЗА ЈОШ ЈЕДНО ЗАШТИЋЕНО ПРИРОДНО ДОБРО

ПЛАНИНА ЈЕЛИЦА ПРОГЛАШЕНА ЗА ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА

На седници одржаној 17. јула, Влада Републике Србије је усвојила Уредбу о проглашењу Предела изузетних одлика „Планина Јелица“ за заштићено природно добро ради очувања геолошке, биолошке, предеоне разноврсности, културно – историјског наслеђа и атрактивних морфолошких особености. Проглашењем планине Јелице за заштићено природно добро постао је остварљив један од приоритетних циљева Локалне стратегије руралног развоја Локалне акционе групе (ЛАГ) „Драгачево – Јелица – Западна Морава“, а то је заштита и развој природног и културног наслеђа.

Предео изузетних одлика „Планина Јелица“ одликује се богатством биљног и животињског света. Он је дом за 630 биљних врста, од којих 101 има национални и међународни значај, строго заштићених је шест, а заштићених 65. У шумама Јелице присутно је око 60 дрвенастих и жбунастих врста дрвећа, од којих су 14 реликтне, ендемичне и ретке. Евидентирано је и 18 врста водоземаца, од којих је 12 строго заштићено, затим, 100 врста птица, од којих 18 имају међународни значај. Од карактеристичних карстних облика рељефа издвајају се прозорац „Стјеничко окно“, пећина Светог Јована Стјеничког, Савина пећина, као и више видиковаца. Заштићеном подручју планине Јелице посебну вредност дају заштићена непокретна културна добра: Споменик културе Манастир Стјеник, Споменик културе од великог значаја Манастир Светог Николе у Јежевици  и Археолошко налазиште и Споменик културе „Градина“ у Грабу.

Предео изузетних одлика „Планина Јелица“ заштићен је на површини од 6.196,24 хектара, која се налази на подручју града Чачка (3.653,47 хектара, у селима Атеница, Бањица, Брезовица, Јежевица, Лозница, Петница, Премећа, Рајац и Трнава), у општини Лучани (2.110,39 хектара, у селима Горачићи, Граб, Губеревци, Kаона, Милатовићи и Властељице) и на подручју града Kраљева (432,38 хектара, у селу Лазац). Уредбом су утврђене мере и режим заштите првог, другог и трећег степена.

                                                                                                                                      Према подацима Републичког геодетског завода, подручје заштићеног природног добра „Планина Јелица“ налази се у мешовитој својини. У приватном власништву је 44,99 процента , у државном 43,88, у јавном  2,25, у црквеном власништву 0,50, док је у другим облицима својине 8,38 одсто подручја овог заштићеног природног добра.

Предлог за заштиту планине Јелице покренула су још 2019. године два удружења: Еколошко друштво „Драгачево“ и Локална акциона група „Драгачево – Јелица – Западна Морава“. После шест обављених теренских истраживања и завршетка израде стручне основе – елабората, по предлогу Завода за заштиту природе Србије, планина Јелица је сада проглашена за заштићено природно добро.

Покретач иницијативе за заштиту планине Јелице Душан Р. Ивановић,

председник ИО Еколошког друштва „Драгачево“ и председник УО ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“ истиче да се проглашењем  планине Јелице за заштићено природно добро остварује један од приоритетних циљева Локалне стратегије руралног развоја ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“, а реч је о заштити и развоју природног и културног наслеђа:  

– Поред заштите изузетно вредног природног, културног и духовног наслеђа, проглашењем планине Јелице за заштићено природно добро стварају се нове могућности за одрживи развој јеличких и подјеличких села у областима пољопривреде, екологије, културе, туризма, образовања, науке, здравства, спорта, што ће сигурно утицати да се све већи број младих људи определи да не напушта родна огњишта.

Активна учесница у заштити планине Јелице Наташа Вујашевић, председница Удружења „Евгенија“ и потпредседница УО ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“, наводи да је јежевачка „Евгенија“ основана са циљем да штити и чува животну средину и да у складу са тим организује бројне еколошке радионице, акције чишћења дивљих депонија и смећа из корита Јежевачке реке, као и сакупљања и рециклаже секундарних сировина: 

– Једна од најважнијих активности Удружења је обележавање пешачке еко- стазе од манастира Јежевица до највишег врха планине Јелице – Црне стене. Стазу походе бројни планинари, туристи, породице и сви неизмерно уживају у богатој флори и фауни овог планинског драгуља. Ова стаза је и једна од траса Велике планинске трке на планини Јелици. Удржење „Евгенија“, као део ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“,  од почетка истраживања планине Јелице пружало је на терену драгоцену подршку екипама Завода за заштиту природе Србије. Проглашење Јелице за Предео изузетних одлика наишло је на одушевљење грађана свих под‌јеличких села, јер се сва села снабдевају водом са природних извора ове планине. Надамо се да ће нам Уредба помоћи да сачувамо планину Јелицу у њеном изворном изгледу – са богатом флором и фауном, културно-историјским споменицима, али и као добро место за живот људи. У последње време приметан је повратак људи из града у села, било ради трајног настањена или боравка у природи и у туристичким домаћинствима којих је све више. Сва природна богатства наше планине Јелице и Србије треба да чувамо за наше потомке, јер и они имају право да живе и уживају у благодатима очуване природе.

– Поред заштите планине Јелице, сада се стварају нови услови за економски развој јеличких и подјеличких села и бољи живот њихових становника кроз лакши приступ домаћим и европским фондовима за развој локалне инфраструктуре и обнову и изградњу јавних објеката на сеоском подручју за пољопривредни и туристички развој – рекао је за „Чачански глас“ Адам Зимоњић, један од покретача заштите планине Јелице, иначе председник Скупштине ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“.

Проглашењем планине Јелице за заштићено природно добро повећана је површина заштићених подручја у Србији на 10,53 одсто укупне територије.

В. С.