У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ПРОМОВИСАНА КЊИГА „МИШИЦА КОЈА ЈЕ НОСИЛА СЛОНА“, ЈАСМИНЕ ГАВРИЛОВ ДРАЖИЋ
У Дечјем одељењу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, недавно је одржана промоција књиге „Мишица која је носила слона”, ауторке Јасмине Гаврилов Дражић, у илустрацијама Младена Анђелковића. Предшколци вртића „Невен” и „Колибри” имали су прилику да сазнају колико мишица треба да буде снажна и храбра кад може да носи слона на својим леђима. Мишицу Ему су мучила разна питања и размишљала је да ли од некога треба да тражи помоћ. Али, истовремено се пита и да ли ће тиме некога превише оптеретити? Уз дирљиву алегорију о проблемима, који постају много мањи кад се са неким поделе, малишани су научили да није увек добро да терет носе сами.
Бојана Јовановић, уредница Издавачке куће „Пчелица“, деци је представила процес настајања књиге, а за „Чачански глас“ је изјавила да се радо одазивају промоцијама, нарочито када је реч о њиховим ауторима.
– Желимо да повежемо децу са ауторима, јер малишани воле да виде ко је написао књиге. Радује нас свако дружење са децом, јер је веома важна интеракција како би од најмлађег узраста, кроз сликовнице, започела дружење са књигом. У том узрасту, деца књигу не доживљавају као обавезу, већ као играчку. Ако заволе књигу у најмлађем добу врло је вероватно да ће касније постати страствени читаоци. Без обзира на то што смо базирани на издања за најмлађе, колико год да су технички добро опремљена и лепа, увек бирамо садржаје који су квалитетни и едукативни, да би деца кроз игру могла да науче важне ствари из свакодневног живота – нагласила је Бојана Јовановић.
Када срећу делимо са другима она постаје већа, а туга постаје мања, порука је књиге „Мишица која је носила слона“, истакла је за наш лист ауторка Јасмина Гаврилов Дражић.
– Ова књига говори о емоционалном терету. Деца су у својим емоцијама искрена. Желела сам да причам о неким стварима које децу могу да заболе. То могу бити велике животне промене, као што су пресељење или развод родитеља, а могу бити и ствари које се нама чине мале, као што је свађа, или када их неко не позове на рођендан. Деца то врло интензивно осећају – навела је ауторка.
Према њеним речима, није тешко писати за децу, једино треба прилагодити речник, не компликовати, јер све се може једноставно објаснити. Такође, наглашава ауторка, важно је да постоје добре илустрације, јер деца уз комбинацију добре слике и текста могу да схвате поруку.
– Мишица Ема се осећа потиштено, тужно, јер на леђима носи терет, који је представљен као слон. Мишици је слон тежак, али она не жели да га подели са другима да их не би оптеретила. Размишља да ли да разговара са зеком, лисицом или медом. Али, боји се да је они неће разумети, да ће јој се смејати, да ће мислити да је мала и слаба и због тога не дели терет са другима. На крају, долази мрав који носи терет тежи од њега, носи једну гранчицу да би саградио себи кућу. Мрав долази као спасилац, деле терет и мишица схвата колико је важно делити са другима – прича Јасмина Гаврилов Дражић, напомињући да понекад и одрасли имају потешкоће да терет поделе са другима.
Промоција је била интерактивна, па су деца са ауторком разговарала о својим осећањима, шта их понекад мучи и коме могу да се обрате за помоћ.
– Издавачка кућа „Пчелица“ је једна од највећих издавачких кућа за децу и веома смо поносни што су најновији наслови промовисани у Библиотеци. Реч је о лепој сарадњи која траје годинама. Такође, поносимо се дизајном, илустрацијама и изгледом дечјих књига, које су данас у равни са савременом технологијом, оним што је деци пријемчиво оку. Библиотека лепо сарађује и са предшколским установама „Моје детињство“ и „Радост“. Библиотекари често одлазе у вртиће и групе где промовишемо важност читања – нагласила је Маријана Лазић, директорка Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“.
Н. Р.
УЖИВА ДА ЧИТА КЊИГЕ
Јасмина Гаврилов Дражић је, како каже, одувек волела да пише, али идеја за књигу је настала када је добила ћерке. Измишљала је приче док их је успављивала, или када је желела да им помогне да превазиђу неке потешкоће.
– Јасмина Гаврилов Дражић је рођена у Зрењанину, где је завршила основну и средњу школу. Одмалена је писала приче и песме, а за неке од њих је добијала и школске награде. Каже да љубав према учењу дугује својим професорима и учитељици. Обожава да разговара са људима, зато је и студирала новинарство у Новом Саду. Ужива да чита књиге за децу, а највише воли када то ради са својим ћеркама, Софијом и Саром. Екологија, рециклирање и волонтирање су теме о којима увек воли да разговара. Тренутно живи у Београду, али признаје да сања о животу у равници – навела је Невена Пешаковић у име Градске библиотеке.
