ИЗЛОЖБА МАЊЕ ЗАСТУПЉЕНИХ КЊИЖЕВНОСТИ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Иако младе, јер значајнији замах достижу тек у 19. веку, а њихови почеци су уско повезани са историјским и политичким догађајима везаним за стварање самих држава, иако су значајан утицај на њихово формирање имали процеси колонизације, тако да се ослањају на енглеску и француску традицију, и канадска и аустралијска књижевност дале су по једног Нобеловца: Елис Манро из Канаде и Питер Вајт из Аустралије, ако се у канадске не убраја и натурализовани Американац, рођен у Монтреалу, Соул Белоу (1976).
Почетак новог “Дисовог пролећа”, у сусрет Дану Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис”, обележило је управо отварање изложбе књига, публикација и сувенира посвећених мање заступљеним књижевностима какве су канадска и аустралијска, чији се примерци налазе у фундусу ове установе, у Одељењу за одрасле читаоце, у уторак, 6. марта. Поставку чине најзначајнија дела ове две књижевности, романи, поезија, кратке приче и литература за децу, а приредиле су је библиотекарке Снежана Планић, Наташа Кривачевић Поповић, Душица Цибралић и Бранислава Видојевић. Присутне је поздравила заменица директора Биљана Мијаиловић. Подсетивши на њихов настанак и најмаркантније представнике, изложбу је отворила др Ивана Крсмановић са студентима ВШТСС.
У обе ове књижевности препознају се англофона и франкофона струја. У Канади се англо-канадска књижевност јавља крајем 18. века са првим дневничким записима и у црквеној поезији, а пишу је, углавном, британски официри, њихове супруге и понеки путник. Тематски ови записи су посвећени миграцијама, једнакости, демократији, потрази за националним идентитетом, а касније се јављају мотиви са експедиција и путовања, док је поезија патриотска, истакла је Крсмановић, подсетивши да је паљењем Канадаског парламента 1849, када је изгорело неколико хиљада књига на француском и неколико стотина на енглеском језику, тако да Квебек није имао никакву франкофону писану заоставштину до одмаклог 19. века, да би своју експанзију забележила тек после Другог светског рата.
Најзначајнији и најчитанији канадски књижевник је Маргарет Атвуд, која је написала десет романа и 17 збирки поезије, а заједно са Нобеловком Елис Манро, проглашеном за мајстора кратке приче, успела је да канадску књижевност доведе на светску сцену. Њен најпознатији роман је “Слушкињина прича”(1985), о животу жене у тоталитарном друштву, који је на српски језик превела “Лагуна”. Светску репутацију међу канадским ствараоцима стекли су и песник и кантаутор Леонард Коен, као и теоретичар и есејиста Нортроп Фрај, водећи ауторитет у науци о књижевности, који је делом “Анатомија критике” (1957), поставио темеље модерне књижевне критике.
Аустралијска књижевност обојена је снажном тежњом локалних писаца да буду аустралијски.
-Будући да је овај континент постао кажњенички дом за британске осуђенике крајем 18. века када су први енглески бродови кренули према новој колонији, ову књижевност карактерише изузетан колективни карактер, много више него друге литературе. Прва аустралијска књижевна дела односила су се на ткрвање флоре и фауне у неистраженој природи, а бавила су се и односом европских досељеника према староседеоцима. До средине 20. века доминантна је била англо-келтска културна традиција, али се полако развијају и писма других мигрантских група, Италијана, Грка, Украјинаца, Руса, а међу Србима се издвајају Петар Пјешивац и Сретен Божић – истакла је Ивана Крсмановић и указала на водећа имена ове литературе.
Светску славу међу аустралијским писцима имају Питер Кери, Бредли Тревор Грив, Морис Вест, а најпознатији и са највише награда је Питер Вајт, добитик Нобелове награде 1973. Најпродаванија аустралијска списатељица је Ронда Бирн, њена књига “Тајна”, преведена је на 44 језика. када је реч о Аустралији, неизоставна је и књижевност домородачких Абориxина. Први абориxински писац је Дејвид Унајпон, а наславнија песникиња је Уђеру Нунакл. И канадски и аустралијски писци у жанровском смислу слове за мајсторе кратке приче.
Зорица Лешовћ Станојевић
