Društvo Geografski zavičajnik

БРЕСНИЦА – СТАРА ЦРКВА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (88)

БРЕСНИЦА – СТАРА ЦРКВА

Бресница је вероватно једно од најстаријих шумадијских  села, чији се први помен везује за повељу Стефана Првовенчаног из 1222. године. Својој задужбини, манастиру Жичи, први српски краљ поклонио је “Брестницу са тргом” и тако овом месту заувек обезбедио траг у историји. Пролазили су кроз њега освајачи и богати каравани, јер је у близини био царски друм, али и Срби у великој сеоби са Косова према северу под Арсенијем III Чарнојевићем, који су се, по једном предању, пре дугог пута причестили у цркви брвнари у Вољавчи, недалеко од Бреснице.

И у самој Бресници постоји једна стара богомоља полубрвнара. Заклоњена је новијом црквом Светог Марка и налази се готово у самом дну порте, па је они који само пролазе друмом Крагујевац – Чачак и не могу видети. Посвећена Покрову Пресвете Богородице, који се слави 14. октобра, “стара црква”, како се у народу једноставно зове, потиче из 1823. године.

– За много тога не постоје прецизни подаци, нити писани трагови, јер је за време Другог светског рата страдала архива. Имамо, нажалост, књиге тек од 1949. године. Али, по предању и по летопису цркве који је сачуван, знамо да је Црква Покрова Пресвете Богородице направљена на темељима још старије богомоље, а која је у време османске власти била зарасла у коров. По легенди, један чобанин је чувао овце и јагње му је упало у врзину. Када је успео да искрчи коров, нашао је темеље те старе цркве. Окупили су се мештани и на истом месту изградили цркву полубрвнару, која и данас постоји – исприповедао нам је Радица Чанић, парох Бреснички.

 

Према неким изворима, сматра се да је најстарија бресничка светиња била подигнута још за време Немањића, али, нажалост, није остављен никакав траг каква је она била. На њеним темељима, претпоставља се, подигнута је 1720. године црква чија је парохија била од Сирче до Брђана. Турци су ту светињу срушили 1790. Вероватно је народ на њеним темељима изградио нову цркву, али знатно мању, која је по много чему необична. Јер, чак и када се нађете у великој порти, у пространству од скоро два хектара, за ово здање од дрвета и камена, без видних верских обележја, прво ћете помислити да је стара српска кућа.

Пошто је прављена у доба када Турци још нису напустили Србију, народ је изградио цркву без куполе. Да се не би видела са пута, јер су ту пролазили каравани и важни путеви, била је заклоњена огромним стаблима дрвећа, од којих су још нека живи сведоци тих времена. Припрата је израђена од брвана, а наос од масивног тесаног камена са јединственим прислоњеним луковима. Да би била што мање уочљива, укопали су је у земљу око 80 сантиметара. Зато се у цркву улази необично, односно силази се низ степенике, који се у народу зову “три знаменита бресничка камена”. Врата су намерно остављена ниска, да Турци не би могли да улазе на коњима, како су то иначе често чинили.

Према речима свештеника Радице, ова црква никада није осликана, а у њој је служба сваке младе недеље, као и за празанике посвећене Богородици. Неколико пута је реновирана, али је задржала свој првобитни изглед и под патронатом је Завода за заштиту споменика културе. Последњи пут је обновљена 1998. године. Међутим, у великом земљотресу 2010. године и ова светиња је прилично оштећена.

Око саме цркве налазе се стари гробови с краја 18. и почетка 19. века, у којима су сахрањивани виђенији људи Бреснице или приложници цркве.

Свештеник Чанић каже да многи туристи, пролазећи кроз Бресницу, прво застану због лепоте цркве Светог Марка, која доминира селом. А онда, када угледају у порти стару цркву, не могу да одоле да је не посете. Није реткост да ту, у хладу старих стабала, одлуче да се одморе и удахну мир или просто да на клупама ручају, како су то радили некада и Бресничани о благим данима.

В. Тртовић

375 ГОДИНА РОПСТВА

У турским дефтерима из 1455. у свим земљама Бранковића, Хвосну или Косову, записана су само три трга, међу којима је и бреснички и сва три су имала цркву. Брестница је уписана на карти краља Драгутина из 1291. и карти краља Милутина из 1319. Падом под османску власт 1438. живот на Бресничком тргу нестаје. По првом турском попису 1476. имао је четрдесет домова.

– Под Турцима је Бресница, заједно са суседним Бечњом, робовала 347 година, под аустроугарском 24, а под нацистичком Немачком четири године, односно за протеклих 800 година од првог помена, у ропству је била 375 година – израчунао је свештеник Радица Чанић.

 

ЗА ДЕЦЕНИЈУ И ПО НЕСТАЛО 130 ДОМА]ИНСТАВА

Бресница је 1890. године, према историјским подацима, имала 1.890 становника, што је било више од свих 56 села, која се сада налазе на територији Чачка. У парохији Бресници и Бечњу 2003. године било је 825 домаћинстава, а рачуна се да је сваки дом имао просечно три члана. Данас, наводи свештеник Чанић, има 690 домаћинстава, што значи да је за 15 година нестало више од 130 домова.

– Од тог броја домаћинстава, у 230 кућа живи само по један члан, најчешће су то стари људи. Страхујем да ћемо убрзо имати највише 450 домова у Бечњу и Бресници. А седамдесетих година прошлог века сама Бресница је имала више од хиљаду домова – каже парох Чанић, иначе родом из Добоја, који је дошао у овај крај пре 15 година. Он наводи поражавајуће податке –  да је сада по матичним књигама на три смрти једно рођење, а венчања је још мање. Годишње, каже он, обави се око 60 сахрана, а само 15-20 крштења и три до пет венчања.

 

Оставите одговор