Društvo Geografski zavičajnik

ВРНЧАНИ – СТАРО СЕЛО ПОД КАБЛАРОМ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (78)

ВРНЧАНИ – СТАРО СЕЛО ПОД КАБЛАРОМ

Село Врнчани налази се на западу територије града Чачка. Граничи се са чачанским селима Рошци на истоку и Јанчићи на северу, као и пожешким селима Папратиште, Горња Добриња са западне стране и Тучково на југозападу, а на реци Западној Морави са Дљином и Дучаловићима на југу, селима на територији општине Лучани. Највећи део села обухвата југозападне падине Каблара, односно леву страну Овчарско-кабларске клисуре.

По записима генерала Јована Мишковића са половине 19. века, село је добило име по „врнчаници“ на опанцима. Село истог имена постоји у Таковском крају, општина Горњи Милановац.

 

 

На територији села постоји више археолошких налазишта, која сведоче о људским насеобинама још од Илира. Врнчани се под овим именом први пут помињу у турским пописима од 1528. године. Село је вероватно запустело након велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем, а садашње фамилије досељавају се под патронатом монаха манастира Никоље, најчешће из крајева из којих потичу и монаси који их доводе. Сматра се да је најстарија породица Колаковић, а следе породице Теофиловићи, Госпавићи, Илићи и Оџићи (Антонијевићи).

Врнчани, стећци

Године 1911. група од 31 члана оснива Врнчанску земљорадничку кредитну задругу, која успешно послује и доприноси развоју села, посебно у периоду између два светска рата, када се подижу задружни домови у Врнчанима и Јелен Долу. За успешан рад задруге и убразан напредак села веома је значајан рад задружног дома у Јелен Долу, на тадашњој прузи уског колосека. То је био својеврстан центар откупа и даље дистрибуције пољопривредних производа из Врнчана и околних села.

У самом селу центар збивања био је у Доњим Каранцима, код Дома у Врнчанској реци, где је осим дома постојао велики број воденица поточара. У селу можете и данас чути да је својевремено радило више од десет воденица и да је готово свака фамилија имала своју.

Врнчани се данас суочавају са убрзаном депопулацијом, број становника константо опада, али се велики део имања и даље обрађује. Врнчанци који су се саселили у Пријевор, Трбушане и Чачак, тамо где су некада имали њиве, долазе и обрађују своје поседе.

Занимљиво је да катастарска територија Врнчана има два насеља – село Врнчани и Овчар Бању.

На територији Врнчана су манастири Благовештење, Илиње и црква Светог Саве (Савина вода).

Текст и фото: Горан Николић, главни чувар у ПИО “Овчарско-кабларска клисура”

ВРНЧАНИ И ВРНЧАНИЦА

На простору Србије постоје две врсте опанака – прешњаци (пресни опанци) и врнчани, пише Вера Шарац-Момчиловић у тексту “Стари занати-опанчарство”. За разлику од прешњака, чије је лице веома плитко и често само делимично покрива горњи део стопала, врнчани опанци имају лице од врнчаница – опуте, које је могло да буде плиће или дубље, украшено или без украса. Врнчанице су усукане уске траке меке јагњеће, или јареће коже или дебље памучне нити или канапи којим се везују лева и десна страна опанка. Преко врнчаница, кроз средину се провлачи „преплет” од истог материјала, који иде изнад и испод врнчаница у неколико редова.

 

Оставите одговор